Beograd je jedini grad u Evropi koji nema nijednu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i sve ide direktno u Savu i Dunav. To je veliki ekološki problem za grad i za zdravlje ljudi i ova gradska vlast se prva bavi rešavanjem tog problema, rekao je gradonačelnik Siniša Mali novinarima u Skupštini grada.
– Sam projekat interceptora, koji se radi od 1989. godine, gotov je. Sa kineskim partnerima smo ušli u detaljne pregovore oko finansiranja tog projekta koji podrazumeva da se od Novog Beograda, crpne stanice Ušće, završi interceptor sve do Velikog Sela. Vrednost investicije je 269 miliona evra, zajedno sa izgradnjom postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadnih voda koje bi onda prečišćene išle direktno u Dunav – rekao je Mali, precizirajući da očekuje da će ovaj projekat krenuti da se realizuje na proleće sledeće godine.
Mali je dodao da je ovaj projekat deo strategije grada da u roku deset godina svi građani imaju priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.
Govoreći o problemu sa deponijom u Vinči, gradonačelnik je istakao da se ovde prethodnih 40 godina samo bacalo smeće, a ova vlast je pre dve i po godine počela da se bavi rešavanjem tog problema, preneo je Beoinfo.
– Bilo je potrebno prvo obezbediti sredstva, pa da definišemo javno-privatno partnerstvo i očekujemo da 13. jula dobijemo ponude za taj posao kako bismo zauvek rešili problem otpada. To je projekat od 300 miliona evra, sa 269 miliona za kanalizaciju i fabriku za prečišćavanje otpada, u kojoj će se proizvoditi toplotna i električna energija, to je ukupno preko pola milijarde evra investicija samo u primarnu infrastrukturu, koja znači bolje zdravlje i bolji kvalitet života ljudi u našem gradu. Problem u Vinči je veliki jer je visina otpada negde i 50 metara. Borimo se sa tim i danas više nemamo sivi dim – rekao je Mali i dodao da je zato neodgovorno da se ispred Skupštine grada protestuje i plaše ljudi sa tim jer se grad bori za sistemsko rešenje ovog problema.
On je objasnio da reciklažna ostrva u koja grad ulaže obavljaju svoj deo posla, a da veliki deo otpada koji ne može da se reciklira ide u Vinču.
– Uz pomoć javno-privatnog partnerstva dobijamo partnera koji ima iskustvo, ali i sredstva i na taj način se brže gradi i ne prave se greške – reko je Siniša Mali.