Rodne kvote i podsticaji za privrednice najbolje mere za osnaživanje žena

Rodne kvote koje propisuju obavezan broj žena na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi i privredi pokazale su se kao najdelotvornija mera u razvijenim zemljama za postizanje rodne ravnoteže u ekonomskim, političkim i društvenim sferama i Srbija bi trebalo da sledi taj primer na svim nivoima.

Uz to, potrebno je raditi na jačanju ženskog preduzetništva i lokalne samouprave kroz rodno osetljivo budžetiranje trebalo bi da predvide mere podrške u vidu obezbeđivanja prostora za rad, opreme i repromaterijala, stručne podrške za pakovanje, brendi ranje i plasman proizvoda, a poseban fokus trebalo bi staviti na žene u ruralnim područjima koje su najčešće nezaposlene i koje je moguće uposliti kroz program javnih radova.

To je samo deo ključnih poruka sa okruglog stola „Uloga žena u privredi i društvu“ koji su danas u Somboru organizovali ambasada Izraela i NALED u sklopu obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti te zemlje i 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, saopštio je NALED.

Domaćin skupa, gradonačelnica Sombora i članica UO NALED-a Dušanka Golubović, istakla je da nema kvalitetnog društva bez kvalitetne uloge žene i da je potrebno prilagođavati ulogu žene savremenim uslovima. Ona je ocenila i da je potrebno da žene osiguraju samostalnost i da imaju jasne ciljeve koje će uz podršku ostvariti.

- Sombor je pružao snažnu podršku rodnoj ravnopravnosti i nastaviće to da čini kako iz lokalnog budžeta tako i putem projekata prekogranične saradnje posebno usmerenim na žene u ruralnim područjima – rekla je Golubović i dodala da Sombor realizuje jedan od najuspešnijih programa u saradnji s Pirotom, u okviru kojeg je veliki broj žena iz Sombora i okoline angažovan na očuvanju i izradi najpoznatije tradicionalne rukotvorine tog kraja - staparskog ćilima.

Iskustva Izraela u osnaživanju žena učesnicima okruglog stola prenele su Rina Bar-Tal, emeritus predsednica Izraelske ženske mreže i ambasadorka Alona Fišer Kam.

- Izrael podržava viziju društva u kojem žene imaju jednake mogućnosti u izboru profesionalnog puta koji će im omogućiti da zauzmu vodeće pozicije i popločaju put za bolje društvo. Čini se da najveći izazov predstavlja dostupnost visoko rangiranih društvenih i korporativnih pozicija, tačnije nedovoljna zastupljenost žena u javnom životu. Dok žene čine 57,5% zaposlenih u akademskom sektoru, one zauzimaju samo 32,2% menadžerskih pozicija – rekla je Fišer Kam.

Prema njenim rečima, gotovo 60% zaposlenih u civilnom i javnom sektoru su žene, ali pre svega na nižim nivoima. U Izraelu žene imaju centralnu ulogu u pravosudnom sistemu. Sadašnji predsednik Vrhovnog suda je žena, koja je na toj funkciji nasledila ženu, a koju će krajem godine naslediti druga dama. Od gotovo 90% svih pozicija u Odbrambenim snagama Izraela koje su otvorene za žene kandidate, one zauzimaju 70%. 

Savetnica potpredsednice Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Branka Drašković ocenila je da rodne kvote jesu potrebne i posebno naglasila težak položaj žena na selu – više od polovine su formalno nezaposlene, 60% nema pravo na penziju, tri od četiri nemaju zaradu, a samo 12% su vlasnice zemljišta.

Generalna direktorka kompanije Gorenje Beograd i članica UO NALED-a Stanka Pejanović apelovala je da se što pre reše k omplikovane birokratske procedure koje prate odlazak na porodiljsko odsustvo, kao i da se po povratku na posao obezbedi fleksibilno radno vreme jer je svaki prekid karijere komplikovan. Ona je ocenila da je Srbija primer u regionu kada je reč o zastupljenosti žena na visokim funkcijama jer će jedna dama postati premijer, a tu su i potpredsednica, ministarke i guvernerka centralne banke.

Na skupu je ocenjeno i da je zaposlenim ženama potrebna podrška u pravcu usklađivanja servisa koje koriste, poput dovoljnog broja i radnog vremena obrazovnih i zdravstvenih ustanova. Takođe, razvijene zemlje odavno su definisale mere za podršku firmama čije su vlasnice ili direktorke žene i one imaju prednost u javnim nabavkama i administrativnim procedurama, o čemu bi i Srbija trebalo da razmisli, navodi se u saopštenju NALED-a.

Kao izuzetno dobar primer podrške nezaposlenim ženama istaknut je program „1.000 žena“ koji je u sredinom juna pokrenulo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji s NALED-om. Cilj programa je da se u narednih godinu dana 1.000 žena u ruralnim područjima angažuje u trajanju od najmanje tri meseca na izradi tradicionalnih rukotvorina koje bi institucije i privreda koristili kao poslovne i diplomatske poklone i da tako obezbede dodatni izvor prihoda za svoje domaćinstvo.