Uslovi za kupovinu poljoprivrednog zemljišta

Stranci će moći da kupuju naše poljoprivredno zemljište tek za deset godina i to najviše dva hektara. To propisuju izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje će se na vanrednom zasedanju naći pred poslanicima, javlja RTS.

Izmene zakona Vlada je uputila u Skupštinu na usvajanje po hitnom postupku, jer od 1. septembra na snagu stupaju odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje izjednačavaju prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Da bi mogli da kupe poljoprivredno zemljište, stranci će prvo morati tri godine pod zakupom da ga obrađuju, i da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i to u aktivnom statusu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ističe da to mora da bude bez prekida najmanje deset godina.

"I plus ovaj opšti uslov koji se tiče posedovanja vlasništva, ne zakupa, ne ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, ne nikakvog drugog alata osim prava svojine nad sredstvima za obradu poljoprivrednog zemljišta. Složićete se da su ovo izuzetno restriktivni uslovi i kad sve to ispuni može maksimum dva hektara", kaže Nedimović.

Kad je Mađarska videla da su stranci kupili značajan deo njene teritorije, skupo je otkupljivala to zemljište da bi ga vratila u posed, a onda sazvala referendum i zabranila prodaju.

Većina zemalja u procesu pridruživanja nije dala punu slobodu sticanja prava svojine nad zemljištem.

"Neke zemlje poput Slovenije su bile liberalnije u tom smislu da nisu tražile dodatne prelazne rokove, ali su postavljale vrlo striktne uslove za sticanje prava svojine, dok su druge zemlje poput Poljske, Hrvatske i Mađarske, na primer, zahtevale posebne tranzicione rokove u kojima će takvo pravo biti omogućeno", kaže Ksenija Milivojević iz Ministarstva za evropske integracije.

Kako navidi RTS, dodatna ograničenja su i to što se ne može se prodavati građevinsko zemljište, vojno, pa ni ono u blizini vojnih objekata, zbog bezbednosti.

Prema Ustavu, strane firme koje se ne evidentiraju u Srbiji, nemaju pravo na kupovinu zemljišta, odgovor je ministra na dileme u javnosti.

"Potpuno su neopravdane, mislim da se tema pomera tamo gde joj nije mesto, očigledno nisu čitali SSP i nikakva nova dozvola neće biti nego što je to bilo prethodnih 5,10,15 godina u pogledu pravnih lica", kaže Nedimović.

Upućeni tvrde da su mnogi zainteresovani za kupovinu naših oranica, recimo Italijani koji su pokupovali mnoge parcele u Rumuniji. Zato su izmene zakona važne, ocenjuje stručna javnost, makar i u zadnji čas.

"U narednih deset godina po meni treba da se postigne jedan političko-naučno stručni konsenzus, oko opšte poljoprivrednog zemljišta. Moja razmišljanja idu u pravcu da se zabrani prodaja zemljišta više zbog toga što je to dobro od nacionalnog značaja", kaže Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu.

Državno rukovodsvo očekuje da će Evropska komisija prepoznati da izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Srbija nije prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.