Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić ocenio je da projekat gasovoda „Turski tok“ postaje sve realniji.
„Trudim se da uvek budem realista. Svi koraci i sve tendencije, sva dešavanja i u Bugarskoj i spremnost Mađarske da bude deo tog projekta, kao i korespondencija da se on realizuje u skladu sa Trećim energetskim paketom, ide u prilog da taj projekat postaje sve realniji“, kazao je Antić za televiziju „Prva“.
Prolazak gasovoda "Turski tok" preko teritorije Srbije, koji predsednik Aleksandar Vučić smatra najvećom razvojnom šansom Srbije, sve je izvesniji, pošto su mađarske vlasti i ruski "Gasprom" potpisali sporazum o produžetku kraka tog gasovoda preko teritorije Bugarske i Srbije do Mađarske.
„Novi gasovod za transport prirodnog gasa do Mađarske bi trebalo da bude završen do kraja 2019, a Srbija i Bugarska su već potpisale sporazume potrebne za otpočinjanje planova za gasovod“, izjavio je nedavno madarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto, preneo je Tanjug.
Predsednik Vučić je pre par dana izjavio da je, nakon neuspeha sa "Južnim tokom", za Srbiju od ključnog značaja novi dogovor, o čemu je, kako kaže, razgovarao i sa direktorom Gasproma Aleksejom Milerom i sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim.
On je najavio da će „Turski tok" biti tema njegovih budućih razgovora tokom posete Turskoj, a najverovatnije i u Solunu.
„Dakle, Rusi rade "Turski tok" i oni prelome cevovod blizu tursko-bugarske granice i on ide ka Istanbulu i najvećim turskim gradovima. Ranije je bila ideja da se dalje ide kroz Tursku, Grčku, Makedoniju i Srbiju. Danas postoji još realnija ideja pošto Bugari prave Evropski centar za primanje gasa sa različitih strana. A najvećim delom je to ruski gas“, objasnio je nedavno Vučić.
Prema njegovim rečima, Bugari su našli mudro rešenje, za koje, kako veruje, imaju podršku i Nemačke.
Srbija bi u tom slučaju preuzela gas na granici sa Bugaskom i zato bi morala da sagradi gasovod, sama ili, na primer, uz pomoć Rusije, što bi bilo lakše, dodaje Vučić.
„Dakle, na granici primimo 9,8 milijardi kubnih metara gasa. Mi smo tranzitna zemlja, ali od nas idu krakovi ka Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Prištini, Hrvatskoj i dobijamo tranzitne takse. Svaki gasovod koji prolazi kroz Srbiju nama odgovara, ali ovo je najbolja varijanta. Ovo je velika razvojna šansa za našu državu, ekonomiju, industriju. Kompletnu gasnu mrežu bismo izgradili“, rekao je nedavno predsednik Srbije.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je, tokom boravka u Istanbulu radi učešća na Svetskom naftnom kongresu, imao bilateralni razgovor sa ministrom rudarstva i energetike Turske, Beratom Albajrakom.
Kako je saopšteno, razgovor je protekao u prijateljskom i sadržajnom razgovoru, a dvojica ministara potvrdila su dobre i prijateljske odnose između dve zemlje.
Turski ministar naglasio je da je Srbija za Tursku ključna zemlja na Balkanu, s kojom želi dalje jačanje svestrane bilateralne saradnje.
Potvrda tih odnosa biće i današnji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, kao i učešće predsednika Srbije na Svetskom naftnom kongresu u Istanbulu.
Obostrano je ocenjeno da između dve zemlje postoje veliki potencijali za dalje jačanje i unapređenje saradnje na svim poljima, a posebno u oblasti energetike.
Ministar Antić je preneo zainteresovanost Srbije za diversifikaciju gasnog snabdevanja, i u tom smislu zainteresovanost za saradnju sa Turskom.
Dogovoreno je da o pitanjima od najvećeg interesa na polju energetske saradnje dvojica ministara odrede saradnike koji bi bili u neposrednom kontaktu.
Dvojica ministara su se dogovorila da se do kraja godine održi bilatetalni sastanak u Beogradu, ili Istanbulu, kako bi se nastavili razgovori.
Turski tok biće ključan projekat da se osigura snabdevanje Turske gasom i da se diversifikuju rute gasa ka Evropi, rekao je danas turski ministar energetike Berat Albajrak na svečanom otvaranju Svetskog naftnog kongresa u Istanbulu na kojem će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovaj projekat predviđa izgradnju gasovoda preko Crnog mora do evropskog dela Turske i dalje ka granici sa Grčkom, prenosi TASS.
Deonica ispod mora biće duga 910 kilometara a kopneni deo prolaziće kroz Tursku u dužini od 180 kilometara.
Međuvladin sporazum o Turskom toku Rusija i Turska su potpisale 10. oktobra 2016. godine, podseća Tanjug. Prvi deo predviđen je za snabdevanje turskog tržišta gasom, a drugi za južnu i jugoistočnu Evropu.
Svaki ogranak imaće kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Ukupni troškovi projekta procenjeni su na oko 11,4 milijardi evra.