Poboljšan inspekcijski nadzor

Projekat za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP) je program pokrenut u januaru 2011. godine sa ciljem da podrži aktivnosti Vlade Republike Srbije usmerene na unapređenje poslovnog ambijenta i povećanje konkurentnosti privatnog sektora u Srbiji.

USAID BEP pruža podršku Vladi pri izradi i modernizaciji zakona i propisa, te unapređenju kapaciteta regulatornih tela Republike Srbije kako bi efikasno primenjivali novu regulativu.

Značajan deo aktivnosti USAID BEP usmeren je na podršku reformama u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i inspekcijskog nadzora. Rezultati istraživanja stavova privrednika iz ankete „1000 preduzeća“, koju je sproveo USAID u periodu od 2011. do 2015. godine, ukazali su na inspekcijski nadzor kao na jednu od najvećih prepreka efikasnijem poslovanju. Započet je proces izmene uloge inspekcija, koji je okončan u aprilu 2015. godine kada je usvojen novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, u koji su ugrađene preporuke USAID BEP projekta.

Novi Zakon unapredio je koordinaciju rada inspekcija i omogućio im da ojačaju preventivnu ulogu, baziranu na upravljanju rizicima. Zakon je povećao efikasnost inspekcijskog nadzora i olakšao poslovanje kompanija u Srbiji. Osnovni rezultati ove reforme su sledeći:

Nova uloga inspekcije podrazumeva informisanje i podršku putem savetodavnih poseta, tokom kojih inspektor pruža stručnu pomoć, pregleda stanje zakonitosti i bezbednosti poslovanja privrednog subjekta i utvrđuje propuste i nepravilnosti, te daje preporuke kako ih otkloniti, ukoliko postoje. U periodu od maja 2016, kada je započela puna implementacija Zakona o inspekcijskom nadzoru, do decembra 2016. Sanitarna inspekcija izvršila je 634 savetodavne posete, Tržišna inspekcija 626, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine 122 i Turistička inspekcija 91 savetodavnu posetu. Pre početka primene Zakona, ovakve posete nisu postojale.

Novi pristup inspekcijskog nadzora zasnovan je na planskoj proceni rizika, sistemu kojim se utvrđuje moguća šteta po životnu sredinu, zdravlje, bezbednost, funkcionisanje tržišta, povredu prava i ugrožavanje dobara i verovatnoća da će određena delatnosti ili ponašanje preduzeća dovesti do takve štete.

Procena rizika se na terenu obavlja putem kontrolnih lista. One se sastoje od niza pitanja i ponuđenih odgovora, kojima se ispituje da li privrednici poštuju propisane obaveze. U slučaju da u poslovanju preduzeća postoji neki propust, inspektor, srazmerno povredi propisa i stepenu rizika, nalaže ili predlaže sprovođenje primerenih mera. Kontrolne liste dostupne su i privrednicima i omogućuju im da se unapred informišu o svojim obavezama i izvrše samokontrolu, kao i da isprave eventualne greške i nepravilnosti. Svih 40 republičkih inspekcija sačinilo je kontrolne liste iz svojih nadležnosti. Ukupno su objavljene 804 kontrolne liste, koje su dostupne na sajtu Koordinacione komisije: www.inspektor.gov.rs/dokumenta-kontrolne-liste.php .

Rezultati USAID-ove ankete „1000 preduzeća“ sprovedene nakon donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru ukazuju da je promena u načinu rada inspekcija uticala na percepciju inspektora, koje predstavnici privrede sada vide kao dobro obučene, efikasne i profesionalne. Podaci pokazuju da je pre zakonodavne reforme u ovoj oblasti, u julu 2014. godine, 48 odsto preduzetnika imalo pozitivnu percepciju o inspekcijama, dok se već tokom decembra 2015. godine taj broj povećao na 70 odsto. Broj privrednika koji smatraju da inspekcije pružaju informacije, savete i stručnu podršku kako bi se privrednici pravovremeno uskladili sa propisima porastao je na 60%, a čak 86% privrednika smatra da su inspektori pristojni u ophođenju sa preduzećima.

U cilju boljeg razumevanja Zakona objavljen je „Vodič za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru”, a u saradnji Projekta za bolje uslove poslovanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, resornih ministarstava, inspekcija, OEBS, organizacije Partneri Srbija i Stalne konferencije gradova i opština organizovane su brojne obuke u kojima je učestvovalo preko 6.000 inspektora.

Efikasnosti rada inspekcija doprinelo je osnivanje Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, koja je podstakla saradnju i bolju obučenost inspekcija, kako bi se smanjili administrativni troškovi i izbeglo preklapanja nadležnosti različitih inspekcija.

Uspešna implementacija Zakona o inspekcijskom nadzoru značajno je doprinela borbi protiv sive ekonomije i jačanju srpske privrede. Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvom periodu primene Zakona od jula 2015. do januara 2016. godine broj novoregistrovanih preduzetnika uvećan za 3.452 u odnosu na isti period u prethodnoj godini Broj zatvorenih preduzetnika umanjen je u 2016. godini za 10.092 u odnosu na 2015. godinu. Ovi podaci svedoče o uspešnosti prevođenja preduzetnika iz nevidljivih u registrovane tokove poslovanja i njihovom ostanku u legalnim tokovima.