Fiskalna godina završena sa primarnim viškom

Državno zaduženje zemlje lagano opada, a Srbija je proteklu fiskalnu godinu završila sa primarnim viškom, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Istakla je da su krajem 2016. godine srpski državni dugovi bili na nivou 72,9 odsto godišnjeg privrednog proizvoda, a u međuvremenu su samo 65,7 odsto.

Ana Brnabić u intervjuu za Frankfurter algemajnecajtung (FAZ) svoj kabinet definiše kao "vladu kontinuiteta", preneo je Tanjug. 

"Do pre nekoliko godina smo imali javnu upravu koja je bila poprilično skupa. Stoga je cilj prve faze naše reforme uprave bio da smanjimo samu veličinu aparata. To smo radili od kraja 2013. godine", kaže Brnabićeva.

Broj službenika je, kaže, smanjen za oko 40.000 zaposlenih, što odgovara skoro pa desetini nekadašnjeg personalnog sastava.

Objašnjava da je ova redukcija realizovana pre svega penzionisanjima, pri čemu su gašena radna mesta novopečenih penzionera, ali i isplatama otpremnina u ne baš skromnim iznosima.

Sem toga je Vlada svim ministarstvima, službama pa čak i lokalnoj upravi propisala maksimalni broj zaposlenih, koji bez odobrenja specijalne vladine komisije za zapošljavanje ne sme biti prekoračen.

"Radi se o tome da uvedemo red, da ograničimo nova zapošljavanja u državnoj službi, te ih odobravamo isključivo ako su apsolutno neophodna. U međuvremenu je naša javna uprava, u poređenju sa evropskim, i mala", objašnjava Brnabićeva.

FAZ podseća da je MMF, sa kojim Vlada u Beogradu usko sarađuje, takođe, potvrdio da je ova, kako kažu, balkanska država, bar što se tiče konsolidacije državnog budžeta, na dobrom putu.

Skoro tri odsto privednog rasta, koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari, su još jedna potvrda premijerkinih reči.

Sledeći korak je, navodi se, modernizacija smanjene, ali nedovoljno efikasne uprave.

I dalje nisu svi zaposleni u državnoj službi postavljeni na ona mesta, na kojima ih država stvarno treba i gde bi mogli biti od najveće koristi. 

Da bi sa postojećim resursima dosegla efikasnije pružanje usluga, Vlada je stoga, uz podršku EU i Svetske banke, organizovala tim stručnjaka, zadužen za reorganizaciju vladinih službi.

Sveobuhvatna analiza radnih procesa u službama treba da bude temelj reformi.

Za dve do tri godine, tako kaže Brnabićeva, ovaj posao treba da bude završen. 

"Posle toga nećete više moći prepoznati javnu upravu. Ona će biti posve fokusirana na građane, efikasna, transparentna, bez prostora za korupciju", navela je premijerka.

Korupcija treba da bude svedena na minimum kroz kompletno preusmerenje uprave na tzv. E-gouvernment.

FAZ ukazuje da je premijerka Brnabić, inače Beograđanka, slovi za sposobnog tehnokratu.

Podsećaju da je ona pre nego je, kako kažu, bivši premijer sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio, bila direktor jednog preduzeća specijalizovanog za vetro-energiju. 

Ona kaže da "lični kontakti povećavaju opasnost od korupcije. "E-Gouvernment" sa druge strane vodi ka standardizaciji postupaka, čime se ta opasnost smanjuje na minimum. 

Jedan službenik u Novom Sadu neće moći da donese drugačiju odluku od onog u južnoj Srbiji.

Dokumenti, poput izvoda iz knjiga rođenih, venčanih ili umrlih, su u međuvremenu svi arhivirani u elektronskoj formi.

"Sada uvezujemo različite baze podataka međusobno, da građani ne bi morali više da sa gomilom papira trče iz jedne službe u drugu", rekla je Brnabićeva i objasnila da time Vlada zapravo želi da poveća sopstvenu popularnost.

"To, kako se službe ponašaju prema građanima, odlučuje o tome kako oni doživljavaju Vladu i sopstvenu državu", navela je.

Da bi povećala kvalitet obrazovanja uprave, Vlada sem toga želi da osnuje Nacionalnu akadamiju za službenike, koja treba da bude otvorena naredne, 2018. godine, najavila je premijerka.

Uz to, dodala je, finansijski podsticaji bi trebalo da povećaju motivaciju činovništva. 

Napomenula je da je Predlog odgovarajućeg zakona je već prošao tri runde savetovanja sa sindikatima činovnika, trenutno se radi na poboljšanjima.

Na jesen će, kaže, tekst zakona biti predat parlamentu na usvajanje.

FAZ podseća da modernizacija uprave za Brnabićevu nije posve novi dosije: "Ona je deset meseci već bila ministarka javne uprave pre nego to je politički otac Vučić uzdigao u njenu sadašnju funkciju". 

List, međutim, primećuje da je vidljivo da je premijerka, nekadašnja menadžerka, kako kažu, "padobranac" u politici jer čim se povede priča o tehničkim detaljima njene reforme Brnabićeva elokventno i ubedljivo referiše: šta u Srbiji treba uraditi i kako da se to postigne.

Ona, kao i Vučić, navodi list, ima stratešku predstavu o tome gde to treba da Srbiju odvede: prema Zapadu, u EU.

"Ali, čim se zađe u 'teške' unutrašnjopolitičke teme, odmah se primećuje da politika nije njeno igralište te da sve bitne odluke donosi predsednik države - što njegova premjerka, inače 1975. godište, uopšte i ne pokušava da demantuje", piše FAZ i da je Brnabićeva za sebe sama kaže da je "realno rečeno tehnokrata".

Posebno joj je, kaže, bitno da ojača IT sektor u Srbiji.

U tom cilju, piše dalje FAZ, Brnabićeva, koja je studirala na univerzitetu "Hal" u Velikoj Britaniji, ne želi samo da podstiče inovativne firme i parkove tehnologije nego pre svega obrazovanje i to još od osnovne škole.

Brnabićeva je najavila da će sa početkom nove školske godine informatika, kao obavezni predmet, biti uvedena od petog razreda.

U skladu sa time će biti prilagođeni i nastavni planovi, zaključila je premijerka Srbije.