Sberbanka podnela krivičnu prijavu protiv Todorića

Ruska Sberbanka podnela je krivičnu prijavu protiv Ivice Todorića, za kog tvrdi da je prikrivao finansijsko stanje Agrokora pre nego što su mu odobrili kredit od 100 miliona evra, piše zagrebački Jutarnji list.

Taj kredit je odobren radi stabilizacije situacije, navodi list, precizirajkući da su tri četvrtine iznosa otišle na plaćanje dobavljačima, 21 milion je potrošen na porez, a četiri miliona na plate zaposlenih.

Jutarnji list piše da je ruski Sberbank podneo krivičnu prijavu protiv još uvek aktuelnog većinskog vlasnika Agrokora, Ivice Todorića. Još krajem maja prvi zamenik predsednika Uprave Sberbanka, Maksim Poletajev, rekao je kako razmišljaju o tužbi protiv porodice Todorić jer su im kao kreditorima prikrivali prave podatke o stanju Agrokorovih finansija.

Od izvora bliskih vrhu istrage u Agrokoru Jutarnji doznaje kako je u osnovi tužbe Sberbanka zadnjih 100 miliona evra kredita koje su Rusi odobrili u martu ove godine, odnosno u trenutku kad su veliki problemi Agrokora s likvidnošću već bili jako dobro poznati finansijskoj, ali i opštoj javnosti. Taj kredit Rusi su odobrili, kako je rekao predsednik Uprave Sberbanka za Hrvatsku Mario Henjak, "u funkciji stabilizacije situacije", a od 100 miliona tri četvrtine otišlo je na plaćanje dobavljačima, 21 milion na poreske obaveze te 4 miliona za plate zaposlenih. Rusi procenjuju da ih je Todorić navukao na davanje tog kredita prikazivanjem nepotpunih odnosno nerealnih bilansu.

Danas su u Sberbanci veoma nezadovoljni jer tih "stabilizacionih" 100 miliona evra nije dobilo tzv. status senioriteta tj. prvenstva u naplati. To pitanje je, može se reći, ključna tačka spora između Vlade RH i izvanrednog komesara za Agrokor na jednoj strani te Sberbanka na drugoj.

Prema saznanjima Jutarnjeg lista, krivična prijava Rusa samo je jedan od krupnih pravnih problema s kojima će se suočiti Ivica Todorić, članovi njegove porodice te druge odgovorne osobe iz Agrokorova sistema.

 Iz vrlo škrtih informacija o daleko najvećoj istrazi u istoriji DORH-a, zbog koje su istražitelji zauzeli ceo sprat u Agrokorovu neboderu, može se rekonstruisati da su istražitelji vrlo zadovoljni tempom kojim se probijaju kroz more činjenica o poslovanju Todorićeva koncerna. Brojke koje ukazuju na opsežnost obuhvata istrage su pomalo zastrašujuće; govori se o oko 20 miliona dokumenata. Uzmemo li u obzir tu brojku, teško je zamisliti kako bi uopšte mogao izgledati rad specijalnog saborskog istražne komisije čije osnivanje pokušavaju izgurati opozicioni političari. Pravno je pitanje bi li poslanici uopšte imali adekvatnu logistiku za takvu količinu materijala.

Može se reći kako je donošenje Zakona o postupku vanredne uprave u trgovačkim društvima poprilično išlo na ruku istražiteljima jer je obezbedilo punu kooperativnost svih menadžerskih struktura. Na primer, kad istražitelji žele da provere pozadinu pojedinih transakcija u inostranstvu, onda jednostavno s nadležnim menadžerom otputuju u, na primer, Holandiju, i na licu mesta dobiju sve tražene podatke. Bez lek Agrokor taj put do podataka za istražitelje DORH-a bio bi formalno-pravno puno složeniji.

Akcenti istrage

 Procenjuje se da zahvaljujući velikom broju angažovanih istražitelja DORH u finansijskoj forenzici napreduje čak i brže od PricevaterhouseCoopers (PvC), vrlo ugledne savetodavno-konsultantske kuće, koja češlja svaki detalj poslovanja Agrokorova sistema kako bi precizno utvrdili sve propuste u Agrokorovom knjigovodstvu odnosno tačni iznos gubitaka i nužnih otpisa. Očekuje se da bi DORH s prvim konkretnim zaključcima mogao izaći negde u septembru, a tako nekako s poslom bi mogao biti gotov i PvC.

Jutarnji je već ekskluzivno prvi izišao sa prvim neslužbenim informacijom o konačnom gubitku Agrokora između 12 i 15 milijardi kuna nakon prebijanja međusobnih potraživanja firmi koncerna koje bi smanjilo ukupni gubitak od 20-ak milijardi. Radi se, međutim, o vrlo grubim procenama zasnovanim na nedovršenom poslu PvC-a. Još se čekaju nalazi za najveću Agrokorovu komponentu, Konzum, te je još vrlo nejasno kako će sređeni knjigovodstveni podaci o poslovanju najvećeg domaćeg trgovinskog lanca uticati na procene konačnog gubitka i otpisa. S obzirom na stanje Konzuma, teško da će stanje biti ruzicastijom.

Inače, doznajemo da je posebni fokus istražitelja i na, navodno, vrlo velikoj ličnoj potrošnji porodice Todorić, a što se jedino ne odnosi na patera familiasa, Ivicu Todorića, poznatog po nerazmetnom životnom stilu.

Što se tiče slučaja spornih pozajmica fonda Nekus zbog koji je novac HBOR-a i penzionih fondova zaglavio u Agrokoru, doznajemo kako istražitelje intrigira interesantna vremenska koincidencija uplate na Agrokorov račun i neposredne uplate na račun Nekus fonda iz Agrokora. Otvara se pitanje da li su fondovi privredne saradnje možda funkcionisali tako da investitori ulažu u fondove novac koji im fondovi uplate. Jesu li?

Agrokor je pozvao svoje dobavljače da daju izjavu o nameri učestvovanja u finansiranju koncerna na način da mu isporuče robe ili usluge u vrednosti do 50 miliona evra. Kompanija je 8. juna ove godine sklopila ugovor o roll-up kreditu, a uz od 480 miliona evra koje će obezbediti