Pet godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković

Tokom prethodnih pet godina Narodna banka Srbije s guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu postigla je i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, ispunjavajući time svoje zakonom definisane ciljeve i doprinoseći stvaranju stabilnijeg poslovnog okruženja u korist građana i privrede, saopšteno je iz Kabineta guvernera.

Narodna banka Srbije je u proteklih pet godina znatno doprinela smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže, nižim troškovima zaduživanja, većem raspoloživom dohotku, održivijem ubrzanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji rizika zemlje, popravljanju kreditnog rejtinga zemlje, kao i popravljanju ranga na Doing Business listi konkurentnosti. 
 
Rezultati su posebno važni ukoliko se imaju u vidu uslovi u kojima su postignuti – pre svega snažni izazovi iz međunarodnog okruženja, koji su povećavali neizvesnost i zahtevali opreznost centralne banke pri donošenju odluka i sprovođenju mera. 
 
Inflacija je spuštena s dvocifrenih nivoa na nivo uporediv sa evropskim zemljama. Sa blizu 13% u jesen 2012, inflacija je za manje od godinu dana smanjena na 2,2%, nakon čega je održana na niskom nivou. Prosečna inflacija se u periodu 2014–2016. kretala u rasponu od 1,1% do 2,1%, dok se u periodu 2008–2012. kretala u rasponu od 6,2% do 12,5%. Niski inflatorni pritisci od 2013. godine delom su bili posledica niskih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, ali pre svega rezultat efekata domaćih faktora – relativne stabilnosti deviznog kursa, usidrenih inflacionih očekivanja i efekata fiskalne konsolidacije. Po ostvarenoj stabilnosti cena Srbija je sada postala uporediva s drugim evropskim zemljama. Od početka 2017. godine inflacija se kreće unutar granica novog, nižeg cilja, a inflaciona očekivanja su usidrena.

Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede su krajem 2012. bila na nivou od 8% i 10% i prilično su oscilirala. Danas su ona niža i znatno stabilnija i kreću se u granicama novog, nižeg cilja Narodne banke Srbije, što znači da se očekuje da će stabilnost cena biti očuvana i u narednoj godini dana, a to se očekuje i u naredne dve godine.

Zahvaljujući postignutom – popravljanju makroekonomskih fundamenata, niskoj inflaciji, usidrenim inflacionim očekivanjima, s namerom da postignuto trajno zadržimo, snizili smo inflacioni cilj sa 4 ± 1,5% na 3 ± 1,5%. Ovogodišnji rezultati i projekcija za naredne dve godine potvrđuju opravdanost odluke. 
 
I pored brojnih turbulencija iz spoljnog okruženja, očuvana je relativna stabilnost deviznog kursa, što je bitno doprinelo ukupnoj stabilnosti. Dinar je nominalno deprecirao prema evru za 1,5% u proteklih pet godina, naspram deprecijacije od 33,2% tokom pet godina koje su im prethodile. Imajući u vidu nivo evroizacije domaće privrede i prenosni efekat deviznog kursa na cene, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa bitno je doprinela ostvarenju osnovnih ciljeva Narodne banke Srbije – cenovnoj i finansijskoj stabilnosti. Pored toga, stabilnost kursa, kao i inflacije, uz znatno niže kamatne stope, doprinela je efikasnom sprovođenju fiskalne konsolidacije. 
 
Pritom, Narodna banka Srbije je postigla veći stepen stabilnosti na deviznom tržištu s manjim trošenjem deviznih rezervi, tj. „s manje je postigla više”. U poslednjih pet godina, intervencijama na deviznom tržištu, neto je prodato 765 miliona evra, uz nominalnu deprecijaciju dinara prema evru od 1,5% (31. jul 2017), što je znatno manje od 5,7 milijardi evra neto prodaje u pet godina pre toga, kada je nominalna deprecijacija dinara iznosila 33,2%.

Pripremajući u mirnim vremenima odbrambeni sistem za nadolazeće pritiske i ulažući u turbulentnim vremenima u stabilnost, Narodna banka Srbije je uspela da očuva bruto devizne rezerve zemlje na adekvatnom nivou, mereno svim kriterijumima, a da ih u neto iznosu poveća – neto devizne rezerve na kraju 2016. godine iznosile su 8,4 milijarde evra, dok su, na primer, 2008. godine iznosile 5,9 milijardi evra. Visoke devizne rezerve predstavljaju važnu komponentu naše ekonomske odbrane.

Kamatne stope na dinarsko zaduživanje privrede, stanovništva i države znatno su snižene. To doprinosi većem raspoloživom dohotku, rastu kreditne i ekonomske aktivnosti i uspešnijoj fiskalnoj konsolidaciji. Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi smanjene su tokom protekle četiri godine za 11 procentnih poena, stanovništvu za 10 procentnih poena, dok su na kamatne stope na dinarske državne hartije niže za oko 7 procentnih poena.

Poverenje u dinar se postepeno vraća. Dinarizacija depozita je povećana na oko 30%, dok je krajem 2012. bila ispod 20%. Dinarizacija kredita stanovništvu konstantno raste – sa 35% krajem 2012. na gotovo 50%, koliko sada iznosi. Oko 75% novih kredita stanovništvu je tokom 2015. i 2016. godine bilo u dinarima. Međugodišnji rast kredita je početkom 2015. prešao u pozitivnu zonu i u junu 2017. je iznosio 4,5%.

Obezbeđujući cenovnu i relativnu stabilnost deviznog kursa, uz niže troškove finansiranja privatnog sektora, Narodna banka Srbije je dala značajan doprinos pozitivnim finansijskim rezultatima privrede. Tokom 2015. i 2016. godine privreda je popravila svoj neto finansijski rezultat za 360 milijardi dinara. Taj ogroman iskorak je, svakako, ostvaren njihovim znatnim naporima usmerenim na racionalizaciju troškova i povećanje obima poslovanja, ali i zahvaljujući smanjenju neto troškova po osnovu kamata i kursnih razlika, koji mu je doprineo sa 148,4 milijarde dinara. 
 
Očuvana je finansijska stabilnost, učešće problematičnih kredita znatno je smanjeno, regulatorni okvir je unapređen. Kao rezultat preduzetih mera Narodne banke Srbije, domaći bankarski sistem je stabilan i visoko otporan na različite makroekonomske šokove, a odlikuje ga visok nivo kapitalizacije i visoka likvidnost. Radi sistemskog rešavanja pitanja problematičnih kredita, Narodna banka Srbije je, u saradnji s Vladom, tokom 2015. izradila, a u avgustu i usvojila Strategiju za rešavanje pitanja problematičnih kredita s pratećim akcionim planovima. Narodna banka Srbije je u roku sprovela sve aktivnosti definisane svojim akcionim planom, a kao rezultat, učešće problematičnih kredita je od usvajanja Strategije smanjeno za oko 7 procentnih poena, na najniži nivo od aprila 2009. godine. 
 
Uveli smo kineski juan na kursnu listu, nakon čega je Narodna banka Srbije prvi put zaključila svop aranžman s drugom centralnom bankom – Narodnom bankom Kine. Time je, u slučaju potrebe, omogućena razmena nacionalnih valuta Srbije i Kine, a radi unapređenja ekonomske saradnje dveju zemalja i očuvanja finansijske stabilnosti. Krajem prethodne godine usledio je i dolazak Bank of China na domaće bankarsko tržište, čiji je krajnji vlasnik – Bank of China Ltd iz Kine, koja je u prvih pet banaka u svetu po vrednosti tržišnih transakcija.

Na predlog Narodne banke Srbije doneti su reformski zakoni i regulatorna rešenja kojima se unapređuje poslovni ambijent u Srbiji. Izmenama i dopunama Zakona o bankama uspostavljena je funkcija restrukturiranja, odnosno efikasan i fleksibilan mehanizam za rešavanje slučajeva problematičnih banaka, usklađen s najboljom evropskom i svetskom praksom. Zakonom o platnim uslugama unapređuje se platni promet u zemlji i sa inostranstvom i postiže veća sigurnost za klijente, uz istovremeno povećanje efikasnosti platnih transakcija. Novim Zakonom o osiguranju stvaraju se bolji i efikasniji mehanizmi za zaštitu građana i istovremeno se uvodi red u taj segment finansijskog tržišta. Takođe, izmenama propisa u domenu zaštite korisnika finansijskih usluga obezbeđena je veća zaštita prava korisnika tih usluga. Pored toga, propisana je obaveza bankama da u prevremenu otplatu kredita uračunaju sredstva koja su više naplatile po osnovu jednostranih povećanja promenljivih neodredivih elemenata kamatne stope pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, po kom osnovu su banke vratile korisnicima usluga značajna sredstva.

Puna koordinacija ekonomskih politika uticala je i na smanjenje spoljne ravnoteže. Tekući deficit platnog bilansa smanjen je sa 11,6%, koliko je iznosio 2012, na 4% u prošloj godini. Ostvareni izvozni rezultati naše privrede, a posebno prerađivačke industrije, nesporno su odraz povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta i povećanja njene konkurentnosti. Srbija je prošle godine svrstana među deset zemalja koje su ostvarile najveći napredak na Doing Business listi konkurentnosti Svetske banke. Da su strani investitori prepoznali taj napredak, govore i podaci o prilivu stranih direktnih investicija. On je prethodne dve godine bio na nivou od po 5,5% BDP-a i nadmašio je naša početna očekivanja, tako da smo projekcije nekoliko puta revidirali naviše. Ostvaren priliv u prvoj polovini godine ukazuje na to da će i ove godine biti slično, što će, uz i dalje dobre izvozne rezultate podržane i oporavkom eksterne tražnje, biti solidna podršku i za stabilnost deviznog tržišta. 
 
U prethodnom periodu Narodna banka Srbije je ispunila svoje zakonom definisane obaveze i sačuvala cenovnu i finansijsku stabilnost. Svoje ciljeve Narodna banka Srbije nije ostvarila na teret drugih, već upravo obrnuto – u njihovu korist, što će nastaviti da čini i ubuduće, saopšteno je iz Kabineta guvernera.