Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Obeleženo 100 godina Vazduhoplovne akademije

Beograd
Foto: Ivan Urošević
Srpska ekonomija

Svečanom akademijom održanom sinoć u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Vazduhoplovna akademija je proslavila prvih 100 godina školovanja srpskog civilnog i vojnog vazduhoplovnog kadra. Tom prilikom izvedena je predstava „Život je let – vek sna o letenju“ u režiji Gorčina Stojanovića i dodeljene su jubilarne plakete i jubilarne značke Vazduhoplovne akademije.

Prisutnima su se obratili državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Ivica Radović i v.d. direktora Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija dr Gabrijela Grujić. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Ivica Radović čestitao je ovaj značajan jubilej Vazduhoplovnoj akademiji, koja danas predstavlja modernu obrazovno-vaspitnu ustanovu, gde se učenicima obezbeđuje visok stepen znanja iz stručnih i opšteobrazovnih predmeta.

„Vazduhoplovna akademija, zajedno sa svojom nastavnom jedinicom u Vršcu i visokom školom strukovnih studija, predstavlja Nacionalni vazduhoplovni centar, koji obrazuje stručnjake za vojno i civilno vazduhoplovstvo. Zahvaljujući uspesima koje postižu njeni učenici, ali i saradnji sa sa privredom, MUP-om, Vojskom Srbije, stranim i domaćim kompanijama, kao i drugim školama i fakultetima, Vazduhoplovna akademija je jedan od najboljih predstavnika našeg dualnog sistema obrazovanja o čemu svedoči i izuzetan interes među učenicima za upis u ovu školu. U decenijama koje su pred nama očekujemo da će Vazduhoplovna akademija nastaviti da unapređuje svoj rad i da će ostati moderno uređena i savremeno opremljena škola sa stručnim nastavnim kadrom. Ministarstvo prosvete će i dalje podržavati svaku uspešnu inicijativu ove škole koja svoj kvalitet u radu zasniva na profesionalizmu, posvećenosti, ali i dugoj i bogatoj tradiciji. Zbog toga je Vazduhoplovna akademija, kao jedna od najstarijih stručnih škola, tako značajan činilac našeg sistema stručnog dualnog obrazovanja“, istakao je prof. dr Ivica Radović.

„Čast je biti polaznik Vazduhoplovne akademije, a odnedavno je i vidljiva privilegija učiti u sistemu dualnog obrazovanja na najsavremenijim nastavnim sredstvima, u najmodernijim trening centrima, među obnovljenim ili novoizgrađenim prostorima. Međutim, mi ne gradimo samo zdanja. Gradimo i karaktere svojih učenika kao tvrđavu: jedan red teorije, drugi red prakse, a između neraskidivo vezivno tkivo reči i ličnih primera posvećenih profesora. To je suština procesa školovanja u sistemu dualnog obrazovanja. Ishodište su diplomci koji, pored teoretske spremnosti, već imaju u svom iskustvu sate, dane i nedelje znanja primenjenog u praksi. Vazduhoplovna industrija počinje ovde – u školi. Putnički i kargo letovi, ali i odbrana našeg neba, deo su procesa usvajanja znanja i sistema vrednosti. Ljubav prema letenju, prema slobodi, prema svojoj otadžbini, koren je svake profesionalne posvećenosti

polaznika Vazduhoplovne akademije. Država je uložila sredstva i nastaviće da podržava razvoj ove škole. Obnovili smo i unapredili školsku zgradu u Beogradu, a gradi se i čitav kompleks Vazduhoplovne

akademije u Vršcu, gradu bogate kulturne baštine, a danas i gradu savremenog srpskog vazduhoplovstva“, izjavila je dr Gabrijela Grujić, v.d. direktora Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

U zgradi Vazduhoplovne akademije na Dorćolu, u Bulevaru vojvode Bojovića, 22. septembra 1924. počela je da se piše istorija srpske prosvete i modernog stručnog obrazovanja, industrije i srpskog vazduhoplovstva. Upravo iz ove zgrade, koju je projektovao Josif Bukavac, iznikli su brojni tehničari, piloti, inženjeri, arhitekte, generali, univerzitetski profesori, akademici, kao i značajna imena naše istorije poput Petra Drapšina, Zage Malivuk, Zlatka Rendulića, Leonida Šejke i mnogih drugih. Čitav vek jedne od najstarijih školskih institucija na ovim prostorima ispunjen je brojnom arhivskom građom koju je proslavljeni reditelj Gorčin Stojanović pokušao da oživi kroz priču o ostvarenju sna o letenju. A priču su na sceni „Ljuba Tadić“ ispričali Nebojša Ljubišić, Ana Radović, Dragan Mićanović, Nebojša Milovanović, Milena Vasić, Lazar Đukić, Nikola Rakočević, Marta Ožegović i Nikola Jovanov. Predstava je nastala za potrebe obeležavanja velikog jubileja Vazduhoplovne akademije i neće se naći na redovnom repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

„Scenskim događanjem pod nazivom ’Život je let’ i podnaslovom ’Vek sna o letenju’, pokušali smo ne samo obeležiti jedan nesvakidašnji jubilej, nego, kroz neku vrstu ’dokumentarne bajke’, iskazati divljenje i poštovanje za ljudski napor u stremljenju ka boljitku, napretku i punoj emancipaciji kroz obrazovanje. Čovekova žudnja za znanjem, obrazovanjem, veštinama, ovaploćena je u želji da se vine u visinu, da savlada prostranstva, upozna se sa drugim ljudima i prostorima – da leti, metaforički, ali i sasvim zbiljski. A sasvim lično, svoju radoznalost u vezi sa svim onim što omogućava tu jedinstvenu čovekovu potrebu, ali i njeno ostvarenje, imao sam privilegiju zadovoljiti – i više od toga – kroz rad na ovoj filmsko-scenskoj fantaziji o letenju“, izjavio je Gorčin Stojanović.

Na Svečanoj akademiji dodeljene su jubilarne plakete i jubilarne značke Vazduhoplovne akademije.

Specijalna plaketa Vazduhoplovne akademije dodeljena je Milošu Vučeviću – predsedniku Vlade Republike Srbije. Jubilarne plakete su dobili su Jirži Marek – generalni direktor Er Srbije, Predrag Jovanović – direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore i Rajner Beker – generalni direktor MTU Maintenance Serbia. Jubilarne značke dobili su: Bogoljub Lazarević – ministarstvo prosvete, Ivan Popović – Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, general-potpukovnik Duško Žarković, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, Mirjana Kovačević, Dejan Đorđević i Davor Lukić – Vazduhoplovna akademija.

„Pripremajući se za obeležavanje ovog našeg jubileja prolazili smo kroz opsežnu arhivsku građu škole i shvatili da ona ne beleži samo istoriju naše škole, nego i istoriju našeg naroda i našeg vazduhoplovstva. Pronašli smo podatke, dokumente i snimke o važnim događajima, istaknutim profesorima i đacima naše škole, koji su istovremeno značajni za našu istoriju. Ovaj bitan trag trebalo je ovekovečiti, a taj zadatak je maestralno obavio režiser Gorčin Stojanović, koji je prepoznao da letenje nije samo znanje i umeće, već i umetnost. Vazduhoplovna akademija je danas Nacionalni vazduhoplovni trening centar, a za taj naš uspeh zaslužni su i večerašnji dobitnici naših jubilarnih plaketa i jubilarnih značaka“, izjavio je dr Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije.

Ostali naslovi

Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Pijaca Kalenić jedna od najboljih na svetu
Srpska ekonomija
Pijaca „Kalenić” po oceni „Financial Times-a” proglašena za jednu od najboljih svetskih pijaca. Pijaca „Kalenić” našla se među najboljim svetskim pijacama, što je veliko priznanje, saopštavaju iz JKP-a „Beogradske pijace”. Uz tradiciju koja je stvarana decenijama, ova pijaca predstavlja simbol  kulture, gastronomije i urbanog duha Beograda
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Er Srbija premašila broj putnika iz 2023. godine
Srpska ekonomija
Očekuje se da će srpska nacionalna avio-kompanija 2024. godinu završiti sa oko 4,4 miliona prevezenih putnika što bi bio drugi najbolji rezultat u istoriji kompanije dugoj više od 97 godina
Jačanje sistema besplatne pravne pomoći ključ za zaštitu žena žrtava nasilja u Srbiji
Srpska ekonomija
Sistem besplatne pravne pomoći u Srbiji treba poboljšati kako bi se popravio i položaj žena žrtava nasilja u našoj zemlji. Ovo je jedna od ključnih poruka skupa “Besplatna pravna pomoć u Srbiji – norma, praksa i mere unapređenja” koji je u organizaciji Udruženja Fenomena održan u Evropskoj kući u Beogradu
Četvrti koncert Vlade Georgieva večeras u Beogradu
Srpska ekonomija
Poznati muzičar Vlado Georgiev, miljenik publike širom regiona, prirediće i večeras nezaboravni, četvrti u nizu „Gospodski” koncert u Plavoj dvorani Sava Centra. Koncert počinje u 20 časova, a najavljeni su produkcija i muzički program koji postavljaju nove standarde na domaćoj muzičkoj sceni
Izabrani najbolji urbani baštovani
Srpska ekonomija
Miodrag Miletić je kao najboljeg baštovana nominovao svog deku Mirka Kovačevića i oni će zajedno, sa komšijama i prijateljima, uživati u nagradama i nastaviti da neguju duh zajedništva i dobrih komšijskih odnosa
Beograd domaćin Balkans Property Foruma 2024
Srpska ekonomija
Beograd će osmi put biti domaćin Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope „Balkans Property Forum 2024” koja će se održati 10. decembra u hotelu Hilton, a ključne teme biće ekonomske prognoze, održivost u gradnji i nove investicione prilike
Sistem e-Faktura prepoznat na Gartner IT Simpozijumu u Barseloni
Srpska ekonomija
Na najvažnijoj godišnjoj evropskoj konferenciji posvećenoj tehnologiji i poslovanju – Gartner IT Simpozijum, na kome je prisustvovalo više od 7.000 stručnjaka iz Evrope i Bliskog istoka, prepoznat je sistem elektronskih faktura – SEF, koji je implementiralo Ministarstvo finansija Srbije
U avionima Er Srbije uputstva i na Brajevom pismu
Srpska ekonomija
Er Srbija i Savez slepih Srbije potpisali su danas sporazum o saradnji kojim se iniciraju zajedničke aktivnosti u cilju podizanje svesti javnosti o izazovima s kojima se suočavaju slepe i slabovide osobe