Medijacijom u privredi do bolje poslovne klime

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Nela Kuburović ukazala je danas na važnost razvoja medijacije kao alternativnog načina rešavanja sporova, posebno u privredi, u pravcu unapređenja efikasnosti pravosuđa i poslovnog ambijenta u Srbiji.

Kuburović je, otvarajući 25. savetovanje privrednih sudova u Srbiji na Zlatiboru, istakla da upravo zemlje koje su visoko rangirane na „Duing biznis listi" Svetske banke poseban akcenat stavljaju na razvoj alternativnih načina rešavanja sporova u okviru reforme pravosuđa, ali i strateškog razvoja privrede. 

Ona je podsetila na to da je, u cilju podsticanja sudova da usmere pažnju na organizaciju rada radi podrške medijaciji, 28. juna doneto zajedničko Uputstvo Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde za unapređenje medijacije u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo pravde.

Prema njenim rečima, unapređenje položaja Srbije na listi Svetske banke, kao i poslovnog ambijenta, zavisi od jačanja efikasnosti pravosuđa, zbog čega se u analizama te finansijske institucije prati rad privrednih sudova, bilo da je reč o dužini trajanja postupka, visini njegovih troškova ili ujednačenosti sudske prakse.

Međutim, kako je navela, analize Svetske banke već niz godina ukazuju na nezavidan položaj Srbije kada je u pitanju brzina prinudnog izvršenja ugovora u privredi.

Izveštaj za 2017. godinu svrstava Srbiju na 61. mesto u rangiranju 190 jurisdikcija, dok je kvalitet sudskog postupka ocenjen sa 13 na skali od 0 do 18, precizirala je Kuburović.

Ona je navela da metodologija upućuje na to da u Srbiji troškovi ovih postupaka iznose čak 40,8 odsto vrednosti potraživanja, dok su u Sloveniji oni samo 12,7 odsto, u Hrvatskoj 16,7 odsto, a u Austriji 20,6 odsto.

Kuburović je ukazala na to da je upravo dužina trajanja postupka jedan od razloga ovako visokog iznosa ukupnih troškova postupka, koji nisu uspeli da se smanje iako su 2015. godine usledile izmene Zakona o sudskim taksama.

Prema njenim rečima, u pravnim sistemima u kojima je medijacija naišla na najveći odziv, ona uživa jasnu i nedvosmislenu podršku pravosuđa, uključujući svakog pojedinačnog sudiju čiji stav o medijaciji na početku same parnice može biti odlučujući za stranke da pokušaju da svoj spor reše mirnim putem. 

Takav proces, kako je objasnila, svakako omogućava i sudovima i sudijama da usmere svoje resurse na brže i kvalitetnije rešavanje onih predmeta u kojima medijacija nije moguća.

Ona je predočila da pregled statistike privrednih sudova u Srbiji ukazuje na veliki prostor za razvoj tog načina rešavanja sporova, kao i na to da važeći propisi daju pravni osnov razvoju prakse privredne medijacije.

Međutim, ne može da se očekuje da pravila sadržana u bilo kom propisu budu dovoljna garancija uspešnog razvoja medijacije jer to otvara plejadu novih teškoća i problema, objasnila je Kuburović.

Reč je, kako je precizirala, o problemu kompetentnosti medijatora i njihove etičnosti, problemu teritorijalne rasprostranjenosti medijatora i centara za medijaciju, problemu kvaliteta obuke i pravnog tumačenja postojećeg okvira i izvršnosti.

Takođe, neki od problema su i kako upućivati stranke na medijaciju u većem obimu bez dovoljnog broja medijatora sa odgovarajućim iskustvom, i kako medijatori mogu steći odgovarajuće iskustvo kada predmeta nema, objasnila je ona.

Kuburović je najavila da će sudije u narednim mesecima imati priliku da bliže razmotre i razrade primenu uputstva i kroz organizovanje radionica i obuka, dok će aktivnija primena postojećeg pravnog okvira najbolje ukazati na to gde je nužno drugačije ili preciznije normiranje.

Nadam se da ćemo zajedničkim naporima u narednoj godini doprineti tome da se primena medijacije u dovoljnoj meri razvije i da upravo ovo savetovanje bude mesto rešavanja otvorenih pitanja, razmene iskustava i najbolje prakse posredovanja u rešavanju sporova, poručila je ona.

Prema njenim rečima, u cilju unapređenja efikasnosti pravosuđa u celini, Ministarstvo pravde posebnu pažnju posvećuje i jačanju kapaciteta informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) radi jednostavnijeg i lakšeg rada zaposlenih u sudovima. 

Ministarstvo je, kako je podsetila, krajem marta privrednim sudovima u Srbiji uručilo računarsku opremu i druge uređaje, čija je vrednost iznosila 120 miliona dinara, što je najveće ulaganje Srbije u računarsku infrastrukturu privrednih sudova do sada.