Prema oceni MMF-a, ekonomija Srbije tpornija je na krizu čak i od većih ekonomija

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila pozitivne ocene reformi i reformske politike koju sprovodi.

Mali je, gostujući u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije, naveo da je ova ocena MMF-a dobijena nakon dvonedeljnih analiza svih aspekata naše ekonomije, rezultata i planova koje imamo.

On je naveo da rat u Ukrajini ima velike posledice na ekonomiju čitavog sveta, ali da naša i dalje raste i, prema oceni MMF-a, otpornija je na krizu čak i od većih ekonomija.

Potpredsednik Vlade je precizirao da je BDP Srbije prošle godine zabeležio rast od 2,3 odsto, i da je u godini pre toga, ne računajući Irsku, srpska ekonomija bila najbrže rastuća ekonomija Evrope.

To pokazuje rezultat od 60 milijardi evra BDP-a, dok je 2012. godine on iznosio 33 milijarde evra, naveo je Mali i dodao da je ovaj parametar dvostruko povećan uprkos sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji, krizi i svetskim problemima.

Prema njegovim rečima, MMF je pohvalio udeo javnog duga Srbije u BDP-u od 51,5 odsto, što je daleko ispod Mastrihtske granice od 60 odsto, pri čemu je prosek javnog duga zemalja Evropske unije približno 95 odsto BDP-a.

Mali je, govoreći o trendu rasta zaposlenosti, ukazao na to da u ovom trenutku ima 436.000 zaposlenih više u odnosu na 2012. godinu, kao i da je nezaposlenost od 9,4 odsto rekordno niska.

Pored ovoga, kako je istakao, za ukupan ekonomski razvoj važne su investicije, a i tu Srbija beleži rekordne rezultate, pa je prošle godine postignut nivo od 4,4 milijarde evra stranih investicija, 3,9 milijardi u godini pre nje, kao i 3,8 milijardi evra u 2020. godini.

Potredsednik Vlade je istakao da ohrabruju i ekonomski rezultati za prvi kvartal ove godine, preciziravši da je umesto planiranog deficita od 74,9 milijardi, ostvaren deficit od 26,8 milijardi.

On je, takođe, najavio da će do kraja maja biti završena analiza energetskog sektora, tako da će se znati kolike su tačno investicije neophodne i gde, napomenuvši da je EPS svakako najvažniji deo energetskog sektora i da je cilj da se na pravi način reše svi problemi i da taj sistem bude bolji.

To su milijarde koje treba da uložimo da bismo bili još efikasniji, naveo je Mali i naglasio da nema govora o privatizaciji EPS-a, već da je neophodno da se kroz transformaciju tog preduzeća reformiše čitav energetski sektor  da bismo imali stabilno snabdevanje energentima.