Srbi mesečno uštede 4.261 dinar

Koliko, kako i zbog čega štedimo? Koliko su građani Srbije zadovoljni količinom novca koju uspeju da ostave sa strane svakog meseca, šta ih najviše motiviše da štede, koliko njih vodi dnevnik troškova? Odgovore na ova pitanja dalo je istraživanje čije rezultate sedmu godinu zaredom u oktobru, predstavlja Erste Banka. Istraživanje o štednim navikama građana Srbije je za potrebe Erste Grupe sprovela agencija IMAS International.

Ana Anđelković, šefica Odeljenja za podršku prodaji u Erste Banci je, iznoseći rezultate istraživanja, navela da polovina građana Srbije štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.621 dinar.

Prema njenim rečima, mesečna ušteda je nešto veća no prošle godine, za 406 dinara. Ispitanici su naveli da najčešće mogu da uštede do dve hiljade dinara, njih približno trećina, dok više od 12.000 sačuva pet odsto anketiranih. Sedamdeset i jedan odsto građana izjasnilo se da im je štednja važna, a najznačajnija je starijima od 50 godina.

“Među štednim proizvodima, prednjače štednja po viđenju, oročena i aktivna štednja. Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji i dalje je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve, i to za približno dve trećine građana, dok skoro četvrtina njih štedi da bi se finansijski obezbedila i mogla sebi da priušti negu u starosti”, kazala je Ana Anđelković, koja je predstavila i novu ponudu Erste banke u nedelji štednje – kusur štednju.

Reč je o pandanu kasici i u najkraćem, kako je objasnila, zbnači da svaki put kada nešto platimo na terminalu, određena suma novca ide u štednju.

Ansgar Loner, direktor Sektora istraživanja agencije IMAS International, rekao je da iako su mesečna ušteđevina i zadovoljstvo sačuvanim novcem viši no u 2016, i dalje 44 odsto štediša nije zadovoljno iznosom koji stave sa strane, a ovaj procenat je za 10 odsto manje no lane.

“Dvadeset i devet procenata ispitanika kaže da je zadovoljno iznosom koji mogu da uštede. U odnosu na prošlu godinu, 18 odsto više građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja – 37 procenata kako bi sebi moglo „nešto da priušti”, dok približno trećina njih to čini zbog troškova renoviranja i nabavki, a 28 odsto za odmore i putovanja. Za savet u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, podjednak udeo ispitanika obraća se porodici i prijateljima s jedne, i bankama s druge strane, po 44 procenta. Skoro trećina njih kaže da im savet nije potreban i da „sami znaju najbolje“. Informacije i savete na internetu i u medijima traži 12 odsto anketiranih”, izneo je Loner.

Rezultati istraživanja su pokazali da je većini građana (59 odsto) suma koju su mogli da stave sa strane ostala ista u protekle dve do tri godine. Nešto više od petine njih je uštedelo manje, a 15 odsto je moglo da sačuva više. Kao razlog za smanjenu štednju navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju (38 odsto), kao i veće troškove života (26 procenata).

Građani su pozitivnije no lane ocenili ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine – njih 14 procenata kaže da se poboljšala (11 odsto prošle godine), 35 odsto da se pogoršala (prošle godine 50 procenata), a 48 da je ostala ista (osam odsto više no 2016).

“Sproveli smo i eksperiment koji je pokazao da ako bi se na računu anketiranih iznenada našao iznos od 30.000 dinara, čitavu sumu bi odmah potrošilo 21 odsto ispitanika, a na štednju stavilo njih 15 procenata. Pet do 10 hiljada bi uštedelo približno četvrtina građana, a 10 do 20 hiljada 23 odsto njih. U proseku bi od pomenute svote sačuvali 13.900 dinara, u poređenju sa prošlogodišnjih 11.881”, rekao je Loner.

Između ostalog, istraživanje, koje je sprovedeno i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj je pokazalo da je u poređenju sa Srbijom, u kojoj se u proseku mesečno sa strane stavi 4.621 dinar (37 evra), mesečna štednja u Hrvatskoj 63 evra, a Rumuniji i Mađarskoj 53. U susedstvu je veći broj građana „potpuno nezadovoljan“ ušteđevinom, pa je tako ova brojka u Hrvatskoj i Mađarskoj 29, odnosno 28 odsto, u odnosu na 20 procenata u našoj zemlji.

U ostalim zemljama regiona bi od hipotetičkog dodatnog iznosa na računu ispitanici više uštedeli no u Srbiji – 90 odsto sume bi sačuvali građani Rumunije, 56 procenata u Mađarskoj, 51 u Hrvatskoj, naspram 46 odsto u Srbiji.

Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 59, Rumuniji 32, a Mađarskoj 39 odsto.

Finansijsko znanje je najlošije ocenjeno u našoj zemlji. „Nedovoljnim“ ga je ocenilo 47 odsto naših građana, naspram 39 odsto u Rumuniji, 35 u Mađarskoj i 30 procenata u Hrvatskoj, dok ga je „dobrim“ procenila skoro petina stanovnika Srbije, četvrtina građana Hrvatske, 27 odsto ispitanika u Mađarskoj i 28 procenata u Rumuniji.