Zadovoljni uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola

Lokalne samouprave jednoglasno ističu da su efekti uvođenja elektronskih građevinskih dozvola bili pozitivni, a isto smatra i 83 odsto investitora, pokazali su preliminarni rezultati analize efekata primene elektronskog sistema za izdavanje odobrenja za gradnju koju je sproveo NALED.

Predstavnici gradova i opština naglašavaju da im je olakšana komunikacija sa javnim preduzećima i brže rešavaju zahteve dok je brzina dobijanja dozvola ključna prednost i za investitore, kao i transparentnost postupka. Dobra vest je i da 63% ispitanika smatra da javna preduzeća, koja su ranije bila usko grlo ove procedure, sada u potpunosti poštuju rokove.

- U opštinama ocenjuju da im je manjak kadrova najveća prepreka da dalje unapređuju proceduru izdavanja dozvola. Takođe ističu da je potrebno dalje unapređivati softver na kojem rade i dodatno usaglasiti propise. S druge strane, svi investitori kao glavni problem vide neusklađenost regulative – izjavila je istraživač NALED-a Milica Anđelković na predstavljanju analize u okviru foruma „Sistem za izdavanje građevinskih dozvola iz perspektive opština i investitora“ koji su organizovali NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja.

Pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Darinka Đuran rekla je da će Vlada Srbije nastojati da obezbedi sredstva za dalje unapređenje sistema za e-dozvole i da će u konsultacijama sa lokalnim samoupravama biti otklonjeni svi nedostaci, a posebno će se raditi sa javnim preduzećima koja se nedovoljno brzo prilagođavaju novoj proceduri. Ona je podsetila da je u 2017. već izdato više od 1.700 građevinskih dozvola i to je najuspešnija godina ikada.

Analiza je pokazala da prepreku za dalji razvoj procedure za izdavanje e-dozvola predstavlja neujednačenost u visini taksi i naknada koje naplaćuju lokalne samouprave. Na primeru nameta za izdavanje lokacijskih uslova za objekat od 1.000 kvadrata pokazalo se da oni idu od 50 dinara do čak 60.000 za taksu za podnošenje zahteva. Lokalne naknade idu od 100 dinara do čak 112.500 dinara, a takse za izdavanje akata od 350 do 35.000 dinara. Poseban problem predstavlja činjenica da je trećina lokalnih samouprava pored republičke administrativne takse uvela i naplatu lokalne administrativne takse za isti posao iako je to zakonom zabranjeno.

Od uvođenja e-građevinskih dozvola u januaru 2016. do kraja avgusta ove godine podneto je 102.182 zahteva od čega je 92,6% rešeno. Čak 84% zahteva za gradnju rešeno je pozitivno. Opštine ističu da zahteve odbijaju najčešće zbog nepotpune i neusaglašene dokumentacije i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa dok investitori tvrde da im zahteve odbijaju najčešće zato što nisu priložili uplatnice ili nisu potpisali dokumente.

Forum NALED-a i USAID Projekta za bolje uslove pre Beograda organizovan je u Kraljevu, Nišu i Novom Sadu kako bi se u direktnoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama i investitorima došlo do najboljih rešenja za dalje unapređenje elektronskog sistema za građevinske dozvole.