Rastu dugovanja zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama

U odnosu na dug na kraju prošle godine došlo je do uvećanja od skoro 750 miliona dinara ukupnog duga i 728 dospelog duga, sa tendencijom daljeg rasta. Sve ovo ukazuje da javna sredstva koja se izdvajaju za zdravstvo u ovom momentu nisu dovoljna i da je neophodno prioritetno rešavanje ovog problema, istaknuto je na sednici Grupacije veledrogerija PKS.

Osnovna tema sednice koja je održana 16. novembra bila je analiza dugovanja zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova za isporučene lekove i medicinska sredstva prema članovima Grupacije veledrogerija.

Ukupan dug zdravstvenih ustanova u javnoj svojini za isporučene lekove i medicinska sredstva svakodnevno se uvećava i utiče na stabilnost javnih finansija, istaknuto je na sednici, saopštila je PKS.

Prema pregledu iz Registra koji vodi i objavljuje na svom sajtu Ministarstvo finansija na dan 15.11.2017. godine zdravstvene ustanove korisnici sredstava RFZO imale su ukupne dospele, a neizmirene obaveze u iznosu od 13,28 milijardi dinara.

Zdravstvene ustanove, a pre svega one koje se finansiraju iz javnih sredstava, sa jedne strane obavljaju delatnost koja je u nadležnosti javnih službi – poslove zdravstvene zaštite, dok sa druge strane posluju kao svako drugo pravno lice, stupajući u obligacione odnose sa privrednim društvima.

Dugovanja zdravstvenih ustanova su već dugi niz godina evidentna pojava (određene zdravstvene ustanove u javnoj svojini su već duži period u posebno teškoj finansijskoj situaciji, odnosno njihovi računi su ili u određenom vremenskom roku blokirani ili su u kontinuiranoj blokadi računa već duži period, dok su druge prezadužene što otežava njihovo poslovanje) koja negativno utiče ne samo na poslovanje privrednih društava, već i na kvalitet zdravstvene zaštite koja se obezbeđuje građanima.

Uvođenjem postupaka Centralizovanih javnih nabavki (CJN), zdravstvene ustanove iz Plana mreže su ostale bez sredstava koje su obezbeđivale kroz bonitete ostvarene u postupku javnih nabavki koje su same sprovodile. U ovakvim uslovima boniteti ostvareni sprovođenjem postupka CJN više ne ostaju zdravstvenim ustanovama i apotekama, već pripadaju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Naročito su u lošem finansijskom položaju državne Apoteke, koje imaju razvijenu mrežu apotekarskih stanica u nenaseljenim područjima i koje ne mogu funkcionisati i poslovati sa propisanih 12 odsto marže, koja je po svim analizama  nedovoljna čak i za pokriće osnovnih troškova poslovanja.

Svakoga dana poslovanje ovih apoteka prati otežana likvidnost i preti im blokada.