Potvrda kreditnog rejtinga Srbije dokaz odgovorne politike Vlade

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je sinoć da je Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „Standard and Poor’s“ potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje. Potvrda kreditnog rejtinga, u aktuelnim uslovima neizvesnosti u međunarodnom okruženju, dokaz je da se Vlada Srbije odgovorno suočava sa datim izazovima.

Premda su razmere ekonomske krize velike, kao i negativni efekti koji iz nje proističu, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost i zadrži snažne izglede za dugoročni rast.

Agencija navodi da bi kreditni rejting Srbije mogao da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom.

“Standard and Poor’s“ ocenjuje da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od tri odsto 2024.-2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.

Bankarski sektor je nastavio uspešno poslovanje, a banke su ostale profitabilne i likvidne. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od tri odsto, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22 odsto u 2015. godini.

Visok priliv stranih direktnih investicija i drugi finansijski prilivi omogućili su povećanje deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra na kraju februara 2023. godine, što predstavlja rekordni nivo.

Predviđanja su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.

Agencija procenjuje da će fiskalni deficit dostići 3,3 odsto BDP-a u 2023. godini. Nakon ove godine, Vlada će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od jedan do dva odsto BDP-a.

Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug će ostati stabilan u narednim godinama, a Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47 odsto BDP-a do 2026. godine.

U izveštaju se, takođe, navodi da će u uslovima globalne neizvesnosti, energetske i ekonomske krize i rastuće inflacije, pomoć Srbiji biti i podrška Međunarodnog monetarnog fonda, koja će obezbediti dodatnu sigurnost srpskim finansijama i omogućiti efikasnije upravljanje javnim sektorom.

Očuvanje kreditnog rejtinga, kao jednog od najznačajnijeg ekonomskog parametra države, imaće pozitivne efekte na njen status kod međunarodnih finansijskih institucija i pregovaračku poziciju prilikom ugovaranja kreditnih aranžmana.

Srbija je, uprkos krizi i neizvesnosti u međunarodnom okruženju, uspela da odgovori na izazove, nastavi sa investicijama, očuva privredni rast, finansijsku i ekonomsku stabilnost, zaključuje se u izveštaju.