Erste grupa o Srbiji: Rast će ubrzati, deficit ispod jedan odsto

Austrijska Erste grupa procenjuje da će se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednom periodu ubrzavati, podržan rastućom domaćom tražnjom, i da će se budžetski deficit kretati ispod 1,0 odsto BDP-a.

Stopa rasta BDP-a će u 2018. godini ubrzati ka 2,9 odsto sa nivoa od 1,8 odsto međugodišnje, koji je Erste grupa projektovala za finansijsku 2017. godinu, piše u makroekonomskoj analizi te austrijske bankarske grupacije, dostavljenoj Tanjugu.

Veću potrošnju bi, kako očekuju analitičari Erste banke, trebalo da podrže poboljšanja na tržištu rada, povećanje zarada u privatnom i javnom sektoru i nastavak trenda rasta kreditiranja stanovništva.

Neto rezultati izvoza bi, međutim, mogli da poprime neutralniju ulogu, jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza, ocenjuje se u analizi. 

"Fiskalni rezultati u prvih devet meseci su iznad svih očekivanja, jer je Srbija zabeležila suficit umesto planiranog malog deficita. Očekuje se da fiskalna politika poprimi ekspanzionistički ton, pa predviđamo kretanje deficita ispod 1,0 posto BDP-a".

Istovremeno, investicije bi trebalo da budu podržane postepenim oporavkom kredita privredi, nešto boljom poslovnom klimom i najavljenim ciklusom javnih investicija. 
Referentna kamatna stopa će, prema njihovim predviđanjima, ostati nepromenjena u 2018. godini na 3,5 odsto, zbog očekivanog postepenog povećanja inflacije i ishoda započetog redukovanja programa kvantitavnog labavljenja Evropske centralne banke i nastavka povećanja kamatnih stopa u SAD.

Prinosi na dinarske obveznice će iduće godine biti stabilni posle intenzivnog smanjenja u 2017. pod uticajem bolje fiskalne pozicije, niskog i stabilnog inflacionog ambijenta, atraktivne razlike između kamatnih stopa, jakog dinara, jačeg interesovanja investitora, i posebno zbog toga što je američka banka "JP Morgan" najavila da će uključiti srpske dinarske hartije od vrednosti u svoju listu za trgovanje. 

Aprecijacijski pritisci na dinar su popustili, a kurs dinara prema evru će ostati uglavnom stabilan u zoni od oko 119-120 dinar za evro, da bi se u narednoj godini postepeno pomerio ka nivou od 121,5 dinara za evro, navodi se u analizi.

Dinar je od početka godine ojačao prema evru za 3,2 odsto, podržan osnovnim fiskalnim indikatorina, intenzivnijim kreditiranjem u dinarima i jačim prilivom kapitala, zaključuju analitičari iz Erste grupe.