Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Balkanska dilema od Ujka Vanje do Ujka Sema

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

Nova Godina je pred nama, a stare dileme i problemi ostaće i u 2018. prisutni na Zapadnom Balkanu.

U 2017. borili smo se svi za veći ekonomski rast, više stranih investicija, manji budžetski deficit i veće plate.Želeli smo bolje regionalne odnose i stabilnost, više prava, sloboda i tolerancije u društvu , manje korupcije, organizovanog kriminaliteta, više političke kulture i manje govora mržnje. I ako rezultata ima, isti ciljevi postavljeni su i za narednu godinu.

U izveštaju Svetske banke za 2017., koji su mediji preneli, kaže se „da će ekonomski rast Zapadnog Balkana u 2017. godini biti 2,6 odsto, a da je u prvoj polovini ove godine otvoreno 230.000 radnih mesta, što je porast od 3,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine“. I izveštaji Evropske komisije ukazuju da su države regiona ostvarile određeni napredak u 2017. O tome svedoče nova otvorena poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i Crne Gore i najave da bi i druge zemlje uskoro mogle da pređu u tu fazu pristupanja Uniji. Međutim, isti izvori ukazuju da bi ovim tempom našem regionu trebalo 60 godina da dostigne nivo razvijenih zemalja EU, a ozbiljne primedbe idu svim državama na račun sporih reformi u pravosuđu, borbi protiv korupcije, garantovanju osnovnih prava i sloboda.

Čini se da je u ovoj godini moglo i bolje i da je previše energije utrošeno na mala „komšijska prepucavanja“ koja su uvek imala veliku medijsku pažnju. A da sve bude još nelogičnije deklerativno svi imamo isti najvažniji cilj, mir i ekonomski prosperitet i integraciju u Evropsku Uniju kao najveći prioritet.

Šta je to što nas odvlači od glavnog zadatka koji smo pred sebe postavili i šta nas usporava u nastojanjima da izgradimo bolja i uspešnija društva? Pre svega to je nacionalno i tradicionalno, kod nas uvek pre ekonomskog. Na Balkanu sve je komplikovano, imamo nepriznate države, priznate države sa nepriznatim imenima, priznate države sa priznatim imenima koje ne funkcionišu, a uvek možemo da nađemo razlog i da se sporimo međusobno. To je dobra podloga za „velike“, da naše „male interese“ iskoriste kako bi međusobno odmerili snage. Može se reći da je prostor našeg regiona uvek interesantan Rusiji i Sjedinjenim Državama i za međusobnu političku trgovinu. Zato one nude pomoć i podršku na Balkanu u rešavanju važnih nacionalnih pitanja, daju „dobre“ savete i zovu u svoje saveze kako bi imale što više „kapitala“ za tako nešto.Saradnja sa „konkurencijom“ svakoj od država donosi i rizike . O tome svedoči i nedavno insistiranje američkog Kongresa da se pripremi analiza bezbednosne saradnje sa Rusijom od strane svake pojedinačne zemlje Zapadnog Balkana.

Znajući da u XXI veku pored ispunjenja „istorijskog cilja“ treba ponuditi i nešto od „čega se živi“ primetno je da i jedni i drugi investiraju u naš region.Prema podacima Privredne komore Srbije ukupna ulaganja SAD u Srbiju iznose skoro 4 milijarde dolara, a investicije su uposlile skoro 17,000 ljudi. Ukupan obim ruskih investicija, prema istom izvoru realizovanih u Srbiji u periodu 2003-2015. je u visini od preko tri milijarde dolara.

I ako se kroz ovaj primer vidi da su SAD i Ruska federacija značajnije ekonomski prisutne, njihov interes za prisustvo na Balkanu je pre svega politički i svodi se na to koliko daleko ili blizu će biti granice NATO pakta od Rusije.Kada je ekonomija regiona u pitanju postoje i veće sile od njih ,a to su pre svege zemlje Evropske Unije i države okupljene u CEFTA sporazum.Takođe na Balkanu su sve više prisutne i zemlje kao što su Kina i Turska čija se ekonomska saradnja sa regionom višestruko uvećava svake godine i kod kojih ekonomski interesi bar u ovom trenutku prevazilaze političko trgovanje. Sa Evropskom Unijom trgujemo koliko sa Rusijom, SAD, Turskom i Kinom zajedno. Pri tome Evropska Unija je nadnacionalni okvir u kome se jedino mogu prevazići naši istorijski sukobi. Ona je još uvek najviše ekonomska zajednica, što naše nacionalno neće da „povredi“ , a dovoljno je politička da naša društva i međusobne odnose „uredi“.

To može biti predlog uspešne strategije na Balkanu za 2018. Od „ujaka“ koji žive (pre)daleko i koji ustvari preko nas samo rešavaju neke stare sukobe ne možemo mnogo očekivati, ma koliko nam bili simpatični.Treba da se setimo da imamo i drugu „rodbinu“.Onu „dosadnu“ koja ne poklanja puške i avione i druge zanimljive „igračke“ ,već „knjige“ iz kojih traži da učimo. A tu pored nas žive i „ prve komšije“. Koliko puta se u životu pokazalo da prvo njih potražimo kad je teško i da su one jedino uvek tu kada je najpotrebnije.

Ostali naslovi

 Novi parametri za utvrđivanje visine i obračun iznosa novčane naknade
Srpska ekonomija
Zakonom je propisan „bruto“ iznos najnižeg i najvišeg iznosa novčane naknade od 22.390, odnosno 51.905,00 dinara koji će se usklađivati jednom godišnje
Od Nove godine sve poreske prijave u elektronskom obliku
Srpska ekonomija
Od 1. januara 2018. godine, elektronski će moći da se podnese još šest poreskih prijava čime će se zapravo zaokružiti ciklus prevođenja "papirnih formi" poreskih prijava u elektronski oblik. Poreski obveznici će, dakle, za sve prihode koje administrira Poreska uprava moći posredstvom portala ePorezi da podnesu elektronske poreske prijave
Svetska monetarna politika u 2018.
Srpska ekonomija
Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) će u 2018. godini bar tri puta povećati kamate, a Evropska centralna banka i Banka Japana verovatno neće žuriti sa pooštravanjem sopstvene monetarne politike
Najbogatiji bogatiji za još 1.000 milijardi dolara
Srpska ekonomija
Bogatstvo 500 najimućnijih ljudi na svetu uvećano je za dodatnih 1.000 milijardi dolara u 2017. godini, jer su zaradili četiri puta više nego u 2016. godini
Mađari očekuju veće plate
Srpska ekonomija
Očekuje se da će plate Mađara u 2018. godini porasti osam do 10 odsto, izjavila je pred novogodišnje praznike za dnevni list Mađar Idok savetnica u mađarskom Ministarstvu ekonomije, Piroška Salai
Skijališta Srbije uvela novine za skijaše
Srpska ekonomija
Skijališta Srbije uvela su dve novine, „duo prenosiva porodična karta“ i „dodatni dan skijanja“, koja. Duo prenosiva ski karta će značajno olakšati odmor roditeljima, koji zbog dece nisu u mogućnosti da istovremeno idu na stazu, već to čine „na smenu
Kontinuitet pozitivnih rezultata obeležio 2017. godinu
Srpska ekonomija
I u protekloj godini, Narodna banka Srbije je ispunila svoj osnovni cilj – inflacija u Srbiji je već petu godinu zaredom niska i stabilna. Za 2017. godinu, inflacioni cilj je snižen sa 4±1,5% na 3±1,5%, i tokom cele godine inflacija se kretala u granicama ovog novog, nižeg cilja, uz usidrena inflaciona očekivanja
Srbija sve privlačnija za turiste
Srpska ekonomija
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uperiodu januar-novembar 2017. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 2,864.373 turista, što je za 12% više u odnosu na period januar-novembar 2016. godine, od čega je domaćih bilo 1,478.276 (+ 8% ) ili 52% od ukupnog broja gostiju, a inostranih 1,386.097 ( + 18%), odnosno 48% od ukupnog broja gostiju
Kinezi kupuju sve više vina vrhunskog kvaliteta
Srpska ekonomija
Kinezi kupuju sve više vina vrhunskog kvaliteta iz čitavog sveta, a posebno u Hong Kongu, koji je postao važno uvozno čvorište za kineske potrošače
Austrija 2017. uvezla ruskog gasa kao nikada do sada
Srpska ekonomija
Austrija od „Gasproma“ ove godine dobila isporuke u visini od 8,25 milijardi kubnih metara gasa, što je za čak 40,7 odsto više nego 2026.