Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kome je draža arbitraža?

Beograd
Foto: Tviter/Primorske novice
Piše:Aleksandar M. Janković

Da i u Evropskoj Uniji možemo zadržati sve svoje“ balkanske“ navike i podele, a biti punopravni članovi, potvrđuju nam naše komšije Hrvatska i Slovenija. Ovih dana kulminirale su decenijske nesuglasice koje dve države imaju oko linije razgraničenja na moru i kopnu. One, pored političkih, mogu da imaju i značajnih ekonomskih posledica po njihove građane.

Glavni „kamen spoticanja“ nalazi se u Piranskom zalivu kako to kažu Slovenci, ili Savudrijskoj vali kako to vole da kažu Hrvati i ima površinu od „celih“ 19 km2 .Za Hrvatsku, linija razgraničenja treba da ide sredinom ovog zaliva i oni su to „blagovremeno“ 1991. uneli u svoje geografske karte, atlase i udžbenike.U Sloveniji se naravno geografija uči iz drugih knjiga.

Hrvatska i Slovenija nisu rešile pitanje granice prilikom osamostaljenja.Bilateralnim pregovorima to nisu mogle da postignu do 2009., pa su u dobroj veri sklopile arbitražni sporazum.Nekoliko godina kasnije Hrvatska je iznela dokaze, audio snimke, da je arbitražni proces kompromitovan ponašanjem i lobiranjem slovenačkih predstavnika kod arbitražnih sudija u Hagu. Hrvatski sabor je 2015. na osnovu toga doneo odluku o povlačenju iz sporazuma.Slovenačka vlada se ogradila od ovih postupaka svojih predstavnika koji su podneli ostavke, a Slovenija je još Hrvatsku optužila za špijunažu.Arbitražni sud je konstatovao nepravilnosti, ali je i doneo odluku o nastavku svog rada.U maju 2017. doneta je konačna odluka suda o razgraničenju. Odluka podrazumeva da Slovenija kroz hrvatske teritorijalne vode dobije spojnicu svojih teritorijalnih voda i međunarodnog mora, i da joj pripadaju tri četvrtine Piranskog zaliva.Šestomesečni rok za primenu ove odluke, koju Slovenija želi da sprovede a Hrvatska ne priznaje, istekao je u decembru.Ovih dana građani dve države koji žive u pograničnom području osećaju posledice nerešenog političkog sukoba .

U najvećem problemu trenutno se nalaze ribari s obe strane. Mediji su preneli da na hrvatskoj strani na ovom području njih nije registrovano mnogo,ukupno 26, sa godišnjim ulovom od oko 55 000 evra. Slovenačka strana nije iznela preciznije podatke o broju svojih ribara u Piranskom zalivu.Obe strane su tačno medijima dostavile podatke o broju nelegalnih ulazaka u svoje teritorijalne vode nakon donošenja arbitražne odluke.Po hrvatskim bilo je 840 ulazaka slovenačkih brodova u hrvatske vode, a po slovenačkim 1.122 upada na njenu teritoriju.Ovih dana slovenačka strana je rešila da u sprovođenju arbitraže uvede i kaznenu politiku pa je medijima saopšteno da su prema Zakonu o strancima za nedopušteni ulazak predviđene kazne od 500 do 1200 eura, a za nedopušten ribolov, zavisno od pravnog statusa - od 420 do 41.000 eura. Hrvatska za sada ne primenjuje svoje kazne za „nezvane“ Slovence koje samo evidentira i poručuje da neće sprovoditi slovenačke kazne. Postavlja se pitanje šta će se kažnjenim građanima Hrvatske desiti kada kroče na slovenačku teritoriju na koju su inače i upućeni zbog prirode svog posla, ali i samog života uz pograničnu zonu.

I jedni i drugi su sada u potrazi za uticajnim i moćnim saveznicima u okviru Evropske Unije ili NATO-a koji bi ih podržali. Dok se licitira sa tim uz koga je Nemačka ili SAD, neki „zajednički“ prijatelji su se saglasili.Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i „zamenik pomoćnika za balkanska pitanja“ Brajan Hojt Ji jasno poručuju da granični spor utiče na celu Uniju i da države što pre treba da pronađu izlazak iz ove krize.Razlog više je što je ovakava situacija plodno tlo za stare „brzorastuće balkanske vrste“ kao što su razni „domoljubi i veterani“ da se ponovo nađu u centru medijske pažnje. Jedan od njih, Tromblon, sa imenom koje upućuje i na način rešenja krize, postavio je razuman rok vladama dve države od 72 sata pre nego što sam preuzme „mere“ u cilju reševanja problema.

Ima i drugačijih mišljenja.Mediji su preneli da su se na "ničijoj zemlji" susrele dve levičarske stranke - Radnički front s hrvatske strane i Levica sa slovenačke strane.Izvele su zajedničku akciju da ukažu na „nacionalističku maglu koja se prodaje na obe strane“, a kojom se kriju „gorući problemi privredne i socijalne politike“

U ovom trenutku izgleda da rešenja nema na vidiku.Slovenija se nada uspehu kada bude odlučivanje o pristupu Hrvatske Šengenskom prostoru i eurozoni.Tada će slovenačka podrška Hrvatskoj biti od izuzetnog značaja.

U svakom slučaju brojke o godišnjem ulovu u Savudrijskoj vali ili Piranskom zalivu kažu da dok se kod komšija preko 25 godina igraju „Ribarske svađe,“ svu ribu su već odavno „pokupili“ Italijani.

Ostali naslovi

Rusko-kineske rezerve zlata uzdrmaće dominaciju dolara
Srpska ekonomija
Zlatne rezerve koje su nagomilale Kina i Rusija mogle bi da se posmatraju kao deo strategije da se u međunarodnoj trgovini napusti praksa denominovanja u američkim dolarima, kaže ekspert za plemenite metale Ronan Manli iz singapurske kompanije "BullionStar"
Počinje gradnja trafostanice Ub 2 za bolje snabdevanje strujom
Srpska ekonomija
Kamen temeljac za izgradnju trafostanice "Ub 2", vredne više od dva miliona evra, postavljen je danas, a prema rečima direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića ona bi trebalo da obezbedi dovoljno električne energije stanovnicima Uba za narednih 20 godina
Nezaposlenost u evrozoni na devetogodišnjem minimumu
Srpska ekonomija
Nezaposlenost u evrozoni je u novembru pala na najniži nivo u gotovo devet godina, što je najnoviji signal da je ekonomija tog bloka dodatno ojačala na kraju 2017. godine
Srbija šampion turističkog rasta u 2017. u regionu jugoistočne Evrope
Srpska ekonomija
Srbija je u 2017.godini imala najveći rast turizma u regionu jugoistočne Evrope i Mediterana, sa ostvarenim deviznim prilivom od milijardu i dvesta miliona dolara, saopštio je danas Sacen International, Međunarodni turistički Savez
Skok nemačke industrijske proizvodnje u novembru
Srpska ekonomija
Industrijska proizvođa u Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, zabeležila je u novembru prošle godine snažan rast nakon dva meseca pada, pokazuju današnji zvanični podaci objavljeni u Berlinu
Slovenci spremni za kolektivnu tužbu protiv VW-a
Srpska ekonomija
Slovenačko udruženje za prava potrošača prikupilo je oko 6.200 prijava vlasnika Folksvagenovih vozila koji su odlučili da učestvuju u kolektivnoj tužbi evropskih potrošačkih organizacija protiv tog nemačkog proizvođača
Junker za povećanje budžeta EU posle Bregzita
Srpska ekonomija
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker apelovao je danas na članice EU da uplate više sredstava u zajednički budžet jer će se u njemu, kako kaže, nakon Bregzita pojaviti "duboka crna rupa" od više milijardi evra
Dominacija Aerodroma Nikola Tesla na Berzi
Srpska ekonomija
Živa investiciona aktivnost na domaćem tržištu akcija obeležila je prvi trgovački dan u ovoj nedelji na Beogradskoj berzi, uz apsolutnu dominaciju Aerodroma "Nikola Tesla" u trgovanju i snažan oporavak BELEX indeksa
Dinar još jači
Srpska ekonomija
Dinar je danas ojačao prema evru za 0,2 odsto i zvanični srednji kurs je 118,5575 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS)
Predstoji reforma Puteva Srbije, Dilojt konsultant
Srpska ekonomija
Kompanija Dilojt pobedila je na međunarodnom tenderu za izbor konsultanta u predstojećoj reformi putnog sektora i Puteva Srbije, koji bi trebalo da budu transformisani u neku vrstu javne agencije za puteve