Uspešna redukcija javnog duga i brža investiciona aktivnost u Srbiji krajem 2017. godine

Bruto domaći proizvod u 2017. godini porastao je za 1,9 odsto, a u Srbiji je primetna brza redukcija javnog duga, koji je krajem 2017. godine bio manji za skoro 1,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2016, rečeno je na predstavljanju novog broja analitičkog časopisa MAT - Makroekonomske analize i trendovi

Kako su naveli u svom izlaganju Ivan Nikolić, dirketor Ekonomskog instituta, i koordinatori istraživačkog programa MAT-a Miladin Kovačević i Stojan Stamenković, ukupna ekonomska aktivnost u 2017. merena BDP-om i iskazana stalnim cenama, ostvarila je realni rast od 1,9 odsto dok je u 2017. godini industrijska proizvodnja zabeležila rast fizičkog obima od 3,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinskom sektoru beleži realan rast od 2,8 odsto dok su bruto investicije u osnovna sredstva ostvarile rast od 5,3 odsto. Sa druge strane, poljoprivredna proizvodnja je ostvarila redukciju fizičkog obima od 10 odsto“, istakao je u svom izlaganju Stojan Stamenković.

"Redukcija javnog duga Srbije je u potpunosti posledica smanjenja duga prema inostranstvu, odnosno spoljnjeg duga, čak u visini od 1,652 milijarde evra", rekao je Ivan Nikolić dodajući da je u novembru 2017. stabilizovana dinamika industrijske proizvodnje dok je istovremeno i zadržan visok nivo prerađivačke industrije.

"To je dobro, a dobro je i što je nešto brža investiciona aktivnost, inflacija je jako niska i stabilna već mesecima unazad i gotovo je poklopljena sa centralnom projekcijom NBS. Istovremeno, javne finansije su potpuno pod kontrolom", istakao je direktor Ekonomskog instituta dodajući i da je uprkos tome što je u novembru zabeležen blagi deficit, u toku čitave 2017. godine i dalje jako visok suficit.

Ključna pretpostavka da Srbija po privrednoj snazi prestigne zemlje jugoistočne Evrope jeste kontinuirano povećanje investicija iz godine u godinu za šta je neophodan kontinuitet u dosadašnjem poboljšanju rejtinga zemlje, istakao je Nikolić.

Govoreći o stanju državnih subvencija za privlačenje investitora Stojan Stamenković je naveo da su one svrsishodne ali da danas više ne doprinose u punoj meri stvaranju konkurentne privrede odnosno, da, kako je istakao, mogu čak biti i kontraproduktivne.

"Oni jesu zapošljavali, i to je odlično kao što su i izvozili i izvoze, i to je odlično, ali na neki način manje doprinose samom porastu BDP-a. Dolazi vreme selektivnosti upravo tih aktivnosti države. Subvencije, ako i ostanu, nemam ništa protiv, ali da se preusmere na one investitore koji bi našu tehnološku strukturu menjali", smatra Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

Ivan Nikolić je govoreći o sredstvima od koncesije na beogradski aerodrom rekao da će "410 ili 420 miliona evra otići u budžet", pošto će ostatak od ukupno 501 miliona evra otići malim akcionarima: „To je iznos koji će svakako imati pozitivan uticaj. Može da se pojača razduživanje prema inostranstvu, može kao podrška investicionim projektima. Mi, inače, nemamo problem sa likvidnošću budžeta za finansiranje projekata, već sa samim projektima i njihovom realizacijom. Dobro je što je obezbeđen dodatni finansijski stimulans i sada je posebno važno da postoje urgentna mesta u koji bi taj novac morali da uložimo“, kazao je Nikolić.

Stojan Stamenković iz MAT-a ističe da je važno da taj novac ne ode u potrošnju, kao što je bilo 1996. godine kada je Telekom Srbija bio prodat Italijanima.

"To je podiglo industrijsku proizvodnju u periodu od svega pet ili šest meseci. Taj novac ne bi smeo da ide u potrošnju", naglasio je Stamenković upozoravajući da će se  privreda Srbije u narednih desetak godina suočiti sa nekoliko izazova, saopštila je PKS.

"Srbija mora da realizuje strukturne reforme, pre svega javnog sektora da bi mogla da podigne stopu privrednog rasta i smanji razliku sa zemljama jugoistočne Evrope. Ako planira da stigne te zemlje Srbija bi morala da ima stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od najmanje pet odsto godišnje, pod uslovom da njima dohodak po glavi stanovnika raste po stopi od tri odsto. Da bi se to ostvarilo neophodno je ubrzano povećati investicije, modernizovati infrastrukturu, javni sektor učiniti efikasnijim, industriju tehnološki modernizovatiu kako bi se povećao izvoz i obezbediti kvalitetnije obrazovanje i primenu znanja u proizvodnji. Za dugoročan privredni rast neophodno je da učešće investicija u BDP dostigne 25 odsto, što znači da bi prosečan godišnji rast u naredne četiri godine trebalo da iznosi od 11 do 12 odsto", rekao je Stamenković.

Na konferenciji je iznet podatak da je uvoz robe u Srbiju u novembru 2017. godine porastao za 21 odsto, dok je stopa rasta izvoza smanjena na devet odsto što je povećalo spoljnotrgovinski deficit. Prema rečima analitičara MAT-a, najviše su se uvozili sirova nafta i gas, osnovni metali, poljoprivredni i metalni proizvodi, električna oprema, farmaceutski proizvodi i motorna vozila i prikolice.