Obeležena godišnjica bombardovanja Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković, kao specijalna izaslanica predsednika Republike Aleksandra Vučića, položila je danas simbolično cvet i knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.

Zgrada nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, jedne od najstarijih i najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlji, do temelja je spaljena na današnji dan 1941. godine, tokom bombardovanja Beograda od strane nacističke Nemačke.

Gojković je povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke, obraćajući se prisutnima, rekla da je 6. april tragičan i tužan dan za našu kulturu, istoriju, ali i celokupnu modernu civilizaciju.

Potpredsednica Vlade je istakla da za srpski narod 6. april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima.

Već duže od osam decenija, kako je naglasila, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori.

Ona je navela i da je, kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima gorelo više od stotinu rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju.

Prema njenim rečima, u biblioteci na Kosančićevom vencu čuvana je ne samo naša kulturna građa, već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina.

Gojković je navela da tog šestoaprilskog dana 1941. godine, u operaciji „Strašni sud” međunarodne konvencije u slučaju rata nisu važile za srpsku prestonicu.

Zbog toga i mnogi istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturnog nasleđa bombardovanje nacionalne biblioteke s pravom smatraju zločinom bez presedana u istoriji svetskih ratova, i to pogotovo zbog toga što cilj ovog razaranja nije bilo samo uništenje bogatog knjižnog fonda, već i kolektivnog sećanja srpskog naroda, napomenula je ona.

Potpredsednica Vlade je podsetila i na to da je Narodna biblioteka Srbije, osnovana nedugo nakon obnavljanja srpske državnosti, čuvar našeg kulturnog i nacionalnog identiteta i verni saputnik svog naroda u njegovoj turbulentnoj istoriji.

Često je stradala u ratnim vremenima, ali se uvek iznova rađala. Danas sa zadovoljstvom mogu da istaknem da Srbija ima nacionalnu biblioteku koja je ponos svih njenih građana. Ona je spoj tradicije i savremenih trendova, ustanova kulture koja nam pomaže da sagledamo ono što smo bili i ono što smo sada, kako bismo tako postavili čvrste temelje za budućnost, istakla je Gojković.

Ona je ukazala na to da savremeno doba nameće nove izazove u bibliotekarstvu, a među ključnima je istakla privlačenje nove publike, koja će čitanjem i učenjem razvijati ličnu i kolektivnu svest.

Zarad generacija koje dolaze, nećemo dozvoliti da nas prošlost o kojoj danas govorimo učini njenim zarobljenicima. Narodnu biblioteku, riznicu znanja i sećanja, nastavićemo da posvećeno i neumorno ispunjavamo snagom svog duha, lepotom i istinom, stvarajući tako bolju budućnost, poručila je ona.

Potpredsednica Vlade je naglasila i da nam u ovim globalno teškim i neizvesnim vremenima ostaje da se nadamo da će razum pobediti, a kultura i obrazovanje doprineti da se stradanja i zločini kakve smo imali u Drugom svetskom ratu više nikad ne ponove.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo podsetio je na to da je 6. aprila 1941. godine uništen knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilička rukopisa i povelje od XII do XVII veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina.

Takođe, uništene su i lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića i Janka Šafarika.

Pištalo je rekao da je lokalitet na Kosančićevom vencu i dalje na izvestan način za nas biblioteka jer se tu održavaju čitanja i dodele nagrada, i napomenuo da je vreme da se ta biblioteka obnovi kao memorijalni centar.

Pred njom će goreti večiti plamen. Ona će biti kao Janus, jednim licem okrenuta prošlosti, drugim budućnosti i međunarodnoj saradnji, poručio je on.

Specijalni izaslanik Vlade SR Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin rekao je da ono što je nemačka vlada učinila tada nije samo dovelo do ljudskih žrtava, već je ujedno bilo upereno i protiv srpske kulture, koja je, kako je dodao, važan deo evropske kulture.

Narodna biblioteka Srbije dobila je 6. aprila 1973. godine novu zgradu na Vračarskom platou, gde se i sada nalazi, a prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.