Novo ime mic po mic a kumuje Nimic

Dobro je poznato da balkanski region pored prirodnih lepota karakterišu i teški međusobni sporovi. Oni se rešavaju ili silom ili je do dogovora potrebno višedecenijsko pregovaranje. Takva „moda“ je odavno prevaziđena u ostalom delu Evrope, ali mi smo tradicionalisti.Ovakav pristup nam omogućava da osim netaknute priorode, kojom se ponosimo, imamo i netaknutu privredu koja “kasni u startu“ 60 godina za razvijenijim komšijama i koja nije za hvalu. Jedan od težih balkanskih slučajeva je i pitanje naziva države naših južnih suseda oko kojeg se već više od 25 godina spore Grčka i Republika Makedonija.

Sukob oko imena značajno utiče na ekonomiju Republike Makedonije. Usporava je na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji i NATO za koje je opredeljena. Prošlu nedelju obeležila je vest da su i Grčka i Makedonija spremnije nego ikad da postignu kompromis. Očekuje se da do kraja januara izaslanik UN i medijator u pregovorima o imenu Makedonije, Metju Nimic,izađe sa predlogom rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

Republika Makedonija ima danas dva imena.Ovo prvo je ustavno, koje priznaje većina država među kojima su i Rusija, SAD i Kina. Drugo je „Bivša jugoslovenska republika Makedonija" (BJRM) pod kojim je država primeljena u članstvo UN. Osim Grčke, njega koriste i neke druge zemlje Evropske unije uključujući Nemačku i Francusku.Dva imena za jednu državu su posledica višedecenijskog spora sa Grčkom koja smatra da se upotrebom imena Makedonija iskazuju pretenzije na njenu teritoriju.Pod pojmom Makedonija podrazumeva se velika geografska regija. Ona se najvećim delom nalazi na teritoriji Grčke kao Egejska Makedonija ,delom je na teritoriji Bugarske kao Pirinska Makedonija, a oblast koja se naziva Vardarska Makedonija čini teritoriju priznate države Makedonije.

Grčka je od samog osamostaljivanja Republike Makedonije koristila svoj uticaj u međunarodnim organizacijama i vršila snažan politički i ekonomski pritisak kako bi se napravila jasna razlika između „makedonskog nasleđa“ i nove države.Zbog ekonomske blokade koju je sprovodila Grčka, Republika Makedonija je 1995.godine promenila svoju zastavu.“Verginino sunce“ zamenilo je žuto sunce sa osam zrakova na crvenoj pozadini. Početne pozicije Grčke u ovom sukobu su bile na stavu da su današnja makedonska država, makedonska nacija i makedonski jezik veštačke tvorevine.Problem se dalje produbio odgovorom makedonskih vlasti i tadašnjeg premijera Grujevskog koji je pokrenuo projekat „antikvizacije" dokazujući vezu i nasleđe antičkog sveta i današnje Republike Makedonije.Veliki novac je uložen u gradnju velelepnih spomenika Aleksandru Makedonskom , Filipu Drugom i ostalim članovima antičke makedonske kraljevske dinastije u centru Skoplja. Aerodrom je nazvan Aleksandar Veliki, autoput ka Grčkoj nosi isto ime.Za to vreme Makedonija je „skliznula sa auto-puta“ koji vodi ka Evropskoj Uniji i članstvu u NATO na „lokalni put“ koji je često vodi do teških unutrašnjih podela i ekonomskih kriza.Zemlja koja je 2005.dobila kandidaturu za članstvo u EU,trinaest godina kasnije nalazi se na istom mestu.Još od samita NATO u Bukureštu 2008.godine Makedonija čeka poziv da se pridruži savezu, ali on izostaje jer Grčka uspešno blokira prijem bez rešenja spora oko imena.

Treba naglasiti da se uporedo sa političkim sukobom svih ovih godina odvija intenzivna privredna saradnja dve države.Grčka je po obimu saradnje uvek među prva tri spoljnotrgovinska partnera Republike Makedonije. Tome svakako doprinosi fizička blizina tržišta ali i interes grčkih privrednika da se investira u Makedoniju sa jeftinijom radnom snagom koji je rastao sa povećanjem ekonomske krize u Grčkoj .U Makedoniji posluje preko 250 grčkih kompanija, a procene su da su ukupna ulaganja prevazišla milijardu evra. Prema podacima Državnog zavoda za staistiku Republike Makedonije,Grčka je u periodu I-XI 2017. bila treći trgovinski parter Makedoniji,iza Nemačke i Velike Britanije sa ukupnom razmenom od 664 951 evra što je uvećanje od 25% u odnosu na isti period prošle godine.Upravo u sve većoj ekonomskoj povezanosti može se tražiti dodatna motivacija za rešenje političkog spora.

Pored ekonomskog interesa koji je iz godine u godinu sve veći postoje i nove povoljne političke okolnosti na Balkanu da se ovaj sukob reši.U Skoplju i Atini vlade Zaeva i Ciprasa nisu na „tvrdim“ pozicijama koje su imali premijeri Samaras i Grujevski.Što je za celu stvar važnije, zapadni saveznici iz Brisela i Vašingtona spremniji su više nego ranije da izvrše pritisak i na jedne i na druge da dođu do dogovora.Oni žele balkanski region u kome će imati veći uticaj i žele da „istisnu“ Rusiju i Kinu koje su ekonomski i politički prisutne na Balkanu.

I „kum“ je spreman,i ako već više decenija medijator i izaslanik UN Metju Nimic,bezuspešno predlaže rešenja za novo ime Makedonije. Očekuje se da će tokom sledećeg sastanka koji je zakazan za 17.januar u Njujorku neki od njegovih predloga biti prihvaćeni.Postoje brojna nagađanja koje bi to ime moglo biti, u opticaju su duže vremena nazivi: Nova Makedonija, Gornja Makedonija ili Vardarska Makedonija i drugi.

Najvažnije je ipak da novo ime ispuni stare želje i bude delotvorno.Da može da otvori sva potrebna vrata na putu evroatlantskih integracija koje su građani Republike Makedonije izabrali.