Uspešno okončan trogodišnji stendbaj aranžman sa MMF

Trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Republici Srbiji 23. februara 2015, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra), uspešno je okončan 22. februara 2018. godine. Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, pre svega uspostavljanjem održivosti javnih finansija, unapređenjem otpornosti finansijskog sektora i jačanjem konkurentnosti i privrednog rasta.

Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Tokom trajanja stendbaj aranžmana, obavljeno je osam razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa o kojima je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda dao pozitivne ocene, a sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena. 

Ostvareni rezultati ekonomskog programa u velikoj meri prevazišli su očekivanja. Ekonomska aktivnost beležila je kontinuirani rast, a realni bruto domaći proizvod veći je nego pre izbijanja svetske ekonomske krize, usled rasta investicija, izvoza i zaposlenosti. Sprovedena je odlučna fiskalna konsolidacija, s rezultatima znatno boljim od očekivanih, usled čvrste kontrole tekućih rashoda i dobre naplate prihoda. Deficit opšte države je u roku od tri godine prerastao u suficit, čime je obezbeđena stabilna fiskalna pozicija i stvoren osnov za makroekonomsku stabilnost. Ostvaren je i značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, čime je ojačan potencijal rasta srpske privrede, uz otvaranje novih radnih mesta i smanjenje fiskalnih rizika. Saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom na ovom aranžmanu povećala je obim stranih direktnih investicija i poboljšala kreditni rejting zemlje.

Tokom trajanja aranžmana, Narodna banka Srbije vodila je opreznu relaksirajuću monetarnu politiku u režimu ciljanja inflacije, osluškujući pritom signale iz međunarodnog okruženja i s domaćeg tržišta, čime je ključno doprinela ekonomskom oporavku zemlje. Postignuta je niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema, a obezbeđena je i relativna stabilnost deviznog kursa, što je uticalo na znatan rast poverenja na domaćem tržištu. Smanjene su kamatne stope na dinarsko zaduživanje, što je uticalo na rast kreditne aktivnosti i investicija.

Reforme finansijskog sektora povećale su otpornost banaka i dovele ih u mnogo bolju poziciju da podrže realni sektor. Mere za smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je Narodna banka Srbije sprovela u saradnji s Vladom, dale su odlične rezultate, tako da je iznos problematičnih kredita više nego prepolovljen u odnosu na nivo iz 2015. godine. Reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu su u toku, a Narodna banka Srbije počela je da primenjuje standarde bankarske supervizije Bazel III, čime je dodatno ojačana kontrolna funkcija centralne banke, u skladu sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.