Jednaki uslovi na tržištu najbolja podrška nezavisnosti medija

Sa više od 2.000 subjekata upisanih u registar medija, Srbija je jedan od lidera u Evropi po broju medijskih kuća, ali država još nije sprovela sektorsku analizu tržišta medija, bez koje je teško potvrditi bilo kakve indicije da postoji narušavanje konkurencije i netransparentna dodela državne pomoći, jedan je od zaključaka sastanka „Konkurencija u sektoru medija“ koju su u Kući ljudskih prava danas organizovali Građanske inicijative i NALED.

Javno-privatni dijalog koji su pokrenuli koordinatori radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 8 radi podrške formulisanju pregovaračke pozicije, važan je i zbog činjenice da je u toku usvajanje nove medijske strategije, a nije poznato na kakvom tržištu mediji posluju. Izvesno je samo da je država i dalje veoma uticajni faktor u njihovom finansiranju.

- I u medijskom sektoru, kao i u svim drugim sektorima, potrebno je uspostavljanje istih, fer uslova za sve. Samo na taj način možemo da kreiramo dobro poslovno okruženje i kroz razvoj privatnog sektora obezbedimo veći doprinos privrede u finansiranju rada medija kroz oglašavanje. Na taj način bismo napravili bolji balans između finansiranja iz javnih izvora i privatnog sektora i smanjili prostor za narušavanje konkurencije, unapredili nezavisnost medija i smanjili diskreciono pravo za dodelu sredstava iz državnih i lokalnih fondova – izjavio je ekonomski analitičar u NALED-u i koordinator radne grupe za poglavlje 8 Slobodan Krstović.

Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović istakla je da je pitanje funkcionisanja medija obuhvaćeno kroz više pregovaračkih poglavlja i da su dosadašnje analize pokazale da postoje ozbiljni problemi kada je reč o slobodi medija, da su izostale ključne reforme u ovoj oblasti i da se medijska strategija donosi bez dovoljnog učešća civilnog društva, koje želi da pomogne u kreiranju pregovaračke pozicije za poglavlja 8 i 10, relevantnih strategija i politika.

Miloš Stojković, advokat u kancelariji „Živković-Samardžić“ istakao je da nemamo jasan odgovor koliko je vredno medijsko tržište. Procene pokazuju da se na oglašavanje izdvaja oko 160 miliona evra odnosno manje od 10.000 evra godišnje po mediju što je neodrživo.

- Potrebno je da se zakoni u ovoj oblasti dosledno primenjuju. Privatizacija medija u državnom vlasništvu nije završena dok smanjenje uticaja države na medijskoj sceni kroz sufinansiranje projekata za plasiranje sadržaja od javnog interesa nije zaživelo i taj mehanizam sada služi za finansiranje tekućeg poslovanja – ocenio je Stojković.

Uprkos uveravanjima predstavnika Komisije za kontrolu dodele državne pomoći, da su svi dosadašnji postupci dodele bili u skladu sa zakonom, prisutni predstavnici medija, posebno lokalnih, istakli su u diskusiji da teško posluju, da su sredstva koja se dodeljuju kroz projektno sufinansiranje sve manja i da je potrebno da država kroz propise i strategije u ovoj oblasti pokaže da li želi razvoj medija i demokratskog društva.