Republički geodetski zavod je primio nešto više od 141.000 ugovora o prometu nepokretnosti u 2017. godini. U istom periodu u Registru cena nepokretnosti je registrovano 152.800 prometa, jer je u toku bila akcija registrovanja zaostalih ugovora iz prethodnog perioda.
Nepokretnostima se trgovalo više nego u istom periodu prošle godine za oko 11%. Najviše trguju Vojvođani (preko 32.700 ugovora–37%) i Beograđani (preko 22.800 ugovora–26%). Najmanje aktivno tržište nepokretnosti je u regionu Južne i istočne Srbije koji je u 2017. godini imao oko 13.200 ugovora o prometu nepokretnosti.
Najveći broj kupoprodaja se desio u četvrtom kvartalu, što je očekivano ponašanje na tržištu. Povećani broj kupoprodaja, kao i svake godine, počinje od meseca marta. Tokom godine tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u oktobru, saopštio je RGZ.
U Srbiji se na tržištu nepokretnosti najviše trguje stanovima. Preko 33.600 stanova je prodato/kupljeno od čega je 28% kupovina od investitora. Zatim sledi poljoprivredno zemljište sa 24.900 parcela u prometu. Na tržištu je u 2017. godini učestvovalo 15.000 kuća.
Najveći novčani iznos za stan u prvoj polovini 2017. godine je 515.000 EUR i plaćen je za stan koji nalazi se u Starom Gradu i ima 173m2. Za kvadrat tog stana novi vlasnik je izdvojio blizu 3.000 EUR. Najskuplji kvadrat u 2017. godini je dosta viši nego u 2016. godini i nalazi se na sada najatraktivnijoj lokaciji u "Beogradu na vodi".
Tržište nepokretnosti je specifično za lokaciju „Beograd na vodi“. Najskuplji stan u 2017. godini na ovoj lokaciji je površine 98 m2 i koštao je 696 888 evra odnosno 7 111 evra za kvadrat stana.
Van lokacije „Beograda na vodi“, najprestižnija ulica je Knez Mihailova u Beogradu gde se nalazi stan prodat po ceni od 515 000 evra, površine 173 m2.
U 2017. godini dve kuće dele titulu „najskuplje“, a prodate su po ceni od 1. 300 000 evra i obe se nalaze u elitnom naselju Dedinje u Beogradu.
Republički geodetski zavod će i dalje doprinositi transparentnosti tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji kroz javnu objavu podataka i različite izveštaje. Na ovaj način će biti ostvaren cilj da informacije o cenama i stanju na tržištu budu dostupni svim građanima.