Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Martovski festival od 28. marta do 01. aprila

Beograd
Srpska ekonomija

Martovski festival (Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma), jedan od najdugovečnijih evropskih filmskih festivala, svoje jubilarno izdanje dočekuje u trenutku najvećeg uspeha srpskog dokumentarnog filma, odnosno glavne nagrade za Milu Turajlić u Amsterdamu. Nadovezujući se na višegodišnji uspešni koncept stvaranja uslova za proizvodnju domaćih dokumentarnih, kratkometražnih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova Filmskog centra Srbije, Martovski festival u organizaciji Doma omladine Beograda, sa Markom Popovićem, rediteljem i producentom, kao umetničkim direktorom i Bobanom Jevtićem, dramaturgom, kao specijalnim savetnikom, biće 65. put održan od 28. marta do 1. aprila 2018. godine.

Ove godine za takmičarsku selekciju prijavljen je rekordan broj domaćih i inostranih filmova – skoro 4.000. Martovski festival raste, ne samo u broju prijavljenih filmova i broju dana trajanja (ove godine 5), već i u broju gostiju, programskih celina i pratećih programa, te, što je i najvažnije, domaćem i međunarodnom značaju i interesovanju stručne javnosti i široke publike, navodi se u saopštenju organizatora.

                                                                                                            

Respektabilna ekipa selektora, vrsnih domaćih filmskih profesionalaca (reditelji Ivan Stefanović i Maša Nešković, producenti Jovana Nikolić i Iva Plemić Divjak, animatorka Iva Ćirić, montažer Nenad Popović i filmska autorka Marta Popivoda) izabrala je ukupno 80 filmova koji će se boriti za Grand Prix festivala, u pojedinačnim katagorijama (ali i za značajnu podršku od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosi, koja ide uz nagradu), kao i za 4 strukovne nagrade – za najbolju režiju, kameru, montažu i dizajn zvuka/muziku. Takmičarski program 65. Martovskog festivala biće uskoro objavljen. Cena ulaznica i ove godine iznosiće 200 dinara po projekciji, odnosno terminu prikazivanja kratkih filmova, dok će za studente FDU i drugih filmskih akademija biti obezbeđene besplatne propusnice.

Festival će otvoriti jedno od najprijatnijih izneđenja ovogodišnje produkcije, domaći dokumentarni film “Tierra Utopia” rediteljke Jelene Stolice o savremenoj utopiji – malom španskom gradu gde je gradonačelnik eksproprisao zemlju bogatih aristokarata i započeo socijalni eksperiment zajedničkog života svih stanovnika. U vremenu krize globalnog kapitalizma, ovaj uzbudljiv film postavlja pitanje da li nam je svima utopija potrebna i da li je ona uopšte moguća?

Pored ovog filma, u sklopu specijalnih večernjih projekcija biće prikazani napeti istorijski dokumentarni triler Miloša Škundrića “Dugo putovanje u rat”, dramatizovana priča o početku Prvog svetskog rata.

Najznačajnija austrijska rediteljka današnjice, Rut Bekerman, biće predstavljena retrospektivnom radova. Prikazaćemo 4 njena filma, koji dočaravaju ono najuzbudljivije u njenom dugogodišnjem stvaralaštvu – spoj posmatranja izbliza savremenog stanja društva sa razmišljanjem o načinu na koji se sećamo naše prošlosti.

Ove godine, Fakultet dramskih umetnosti, RTS i Zastava film obeležavaju važne godišnjice i na 65. Martovskom festivalu predstaviće probranu selekciju radova koji su prethodnih godina na ovoj manifestaciji osvajali nagrade i priznanja, a FDU će predstaviti i načine i mogućnosti studiranja svima onima koji bi da upišu našu najprestižniju umetničku akademiju. Ova tri institucije od velike su važnosti za razvoj dokumentarnog, animiranog, kratkog igranog i eksperimentalnog filma tokom proteklih decenija i nije preterivanje reći da bez njih ne bi bilo ni Martovskog festivala.

Najznačajniji svetski i regionalni producenti i filmski festivali predstaviće se domaćim autorima i ponuditi im saradnju u okviru pratećih programa Martovskog festivala.

Aleks Miler, izvršni kreativni producent VICE Evrope ponudiće insajderske informacije o najkontroverznijoj svetskoj producentskoj kući. Lejla Dedić, programski producent Al Jazeere Balkan otkriće kakve priče zanimaju ovog regionalnog dokumentarnog giganta. Kristina Bartošova iz programa ExOriente sa festivala dokumentarnog filma iz Jihlave (Češka republika), najznačajnijeg festivala u Istočnoj Evropi, predstaviće programe podrške za koje mogu da konkurišu i naši, domaći filmski autori.

U žirijima festivala biće najznačajniji domaći i međunarodni filmski profesionalci poput reditelja Ognjena Glavonića, Srđana Šarenca, Mine Đukić i Roberta Zubera, producentkinje Miljenke Čogelje, scenariste Vuka Ršumovića, snimateljke Bojane Andrić, montažera Vanje Kovačević i Filipa Dedića.

Brojni strani gosti posetiće Martovski festival – pored već pomenutih biće tu animatori Vesela Dančeva (Bugarska), Žan Lik Slok (Francuska) i Tina Šmrekar (Slovenija) direktorka londonskog festivala Olja Sova, i Petar Milat iz Zagreba, itd.

Martovski festival ponudiće i ekskluzivni pogled u budućnost filma – virtuelnu realnost. Svi posetioci će moći da se uz pomoć specijalnih VR naočara nađu u centru uzbudljivih dokumentarnih priča kao direktni učesnici i posmatrači iz prve ruke. Kurdski borci za slobodu, mali kineski grad koji se drastično menja pod naletom industrijalizacije, mir i spokoj amazonskih šuma – nova tehnologija i novi narativni postupci u pričanju filmskih priča preneće nas tamo gde nismo ni znali da možemo da budemo, a da se pri tom ne pomerimo iz prostora Doma omladine Beograda.

Naši najznačajniji autori animiranih filmova, Nikola Majdak Jr i Ana Nedeljković održaće dvodnevnu radionicu animiranog filma za decu i roditelje, uvodeći u svet animacije nove, sveže snage. Za profesionalce, tu je specijalni razgovor sa nagrađivanom Milom Turajlić na temu kako prezentovani i distribuirati dokumentarni film kroz mainstream kanale velike bioskopske distribucije i programe velikih TV kuća, kao i panel diskusija o mogućnostima distribucije kratkometražnih filmova.

Ponovo će ove godine Martovski festival biti mesto susreta nacionalnih i međunarodnih filmskih autora, producenata, distributera i direktora festivala, mesto gde se učvršćuju stara prijateljstva i razvijaju nove ideje. Ali i mesto gde beogradska publika može da pogleda dobre, lepe, potresne, duhovite priče ispričane na načine koje ne možemo da vidimo u redovnoj bioskopskoj ponudi, a koje na istinitiji, dublji, autentičniji način pričaju priče o nama.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd.

Pokrovitelji festivala: Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Prijatelj festivala: LUKOIL SRBIJA.

Festival podržali: Austrijski kulturni forum, Alma Quatro, Miamiam restoran, Agi Pasta Away, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.

******************************************

O BEOGRADSKOM FESTIVALU DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA

Prvo izdanje Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma održano je u okviru Festivala jugoslovenskog filma juna 1954. godine u pulskoj Areni.

Festival se marta 1960. godine seli u Beograd, a pod imenom Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma prvi put je održan 2004. godine.

Od 2017. godine izvršni producent i mesto događanja svih programa festivala je Dom omladine Beograda.

Festival je od svojih početaka bio važan za promociju domaćeg dokumentarnog i kratkog igranog, animiranog i eksperimentalnog filma. Kao mesto domaćih premijera, Festival je bio i ostao tačka susreta domaćih i inostranih profesionalaca, studenata filmskih škola i akademija i ljubitelja filma.

Premijere svojih filmova na Martovskom festival imala su sva značajna imena domaće kinematografije poput Krste Škanate, Vlatka Gilića, Stoleta Popova, Bate Čengića, Puriše Đorđevića, Dušana Makavejeva, a Dušan Vukotić upravo je na ovom festivalu dobio glavnu nagradu za svoje remek-delo „Surogat“, mesec dana pre nego što će biti nagrađen i Oskarom za pomenuti animirani film.

Čuvajući bogatu tradiciju, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (u javnosti popularno nazvan Martovski festival) u 21. veku prati savremene tokove u filmskoj umetnosti i tehnologiji, prikazuje filmove visokog umetničkog kvaliteta i podstiče dalji razvoj domaće filmske proizvodnje.

 

Ostali naslovi

Podrška MMF-a prioritetima ekonomske politike
Srpska ekonomija
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar finansija Dušan Vujović održali su danas sastanak sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, tokom kojeg su sumirani rezultati nedavno uspešno završenog aranžmana sa tom institucijom, kao i najnovija makroekonomska i fiskalna kretanja
Ukrajini od EU još milijarda evra
Srpska ekonomija
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini potvrdila je danas u Kijevu da će EU dodeliti novi paket pomoći Ukrajini u iznosu od milijardu evra
Kinezi suvlasnici Rosnjefta
Srpska ekonomija
Kineska firma Huarong Aset Menadžment, pod kontrolom države, kupila je 36,2 odsto udela u poslovnoj jedinici privatnog preduzeća CEFC Čajna Enerdži, preko kojeg CEFC sprovodi sticanje udela u ruskom naftnom giganta Rosnjeftu u vrednosti 9,1 milijardi dolara
U BiH počinje s radom prva vetroelektrana
Srpska ekonomija
U Bosni i Hercegovini će u sredu, 14. marta, biti u rad puštena prva vetroelektrana, Mesihovina, i jedna od najvećih vetroelektrana na prostoru jugoistočne Evrope
Banca Intesa i grupa Intesa Sanpaolo obeležavaju Evropsku nedelju novca
Srpska ekonomija
Banca Intesa će u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije obeležiti Evropsku nedelju novca u Srbiji kroz dve interaktivne edukativne radionice na teme „Budžet za najmlađe” i „Svet novca”, koje će biti organizovane za decu nižih razreda osnove škole Svetozar Marković u Beogradu. Cilj radionica je da upoznaju mališane sa osnovnim finansijskim pojmovima i podstaknu ih da donose odgovorne finansijske odluke od najmlađih dana
Veći izvoz i uvoz
Srpska ekonomija
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 2018. godine iznosila je 2,62 milijarde evra, i veća je za 21,6 procenata na godišnjem nivou, a u istom procenatu su povećani i srpski izvoz i uvoz, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku
Banke neće menjati maksimalni iznos na čeku od 5.000 RSD
Srpska ekonomija
Iako je prošlo više od deset godina od poslednje promene limita na čeku, kada je "donja crta" sa 150, podignuta na 200 dinara, a iznos povećan sa tri na pet hiljada dinara, banke u Srbiji nemaju nameru da promene maksimalan iznos na čeku od 5.000 dinara
Inflacija u februaru 0,3 odsto
Srpska ekonomija
Inflacija u Srbiji je u februaru 2018. godine porasla za 0,3 odsto u odnosu na januar, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine zabeležila rast od 1,5 procenata
Izabrano 12 lokacija u Makedoniji za ukrupnjavanje zemljišta
Srpska ekonomija
Dvanaest lokacija u Makedoniji izabrano je za ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta kroz projekat "Mainland" koji finansira Evropska unija, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO)
Jedino Evrostat kompetentan za ocenu kvaliteta podataka
Srpska ekonomija
Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je Evrostat, a ne Fiskalni savet, jedina kompetentna ustanova za ocenu kvaliteta statističkih podataka i da će podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS) uskoro biti objavljeni na veb sajtu Zavoda za statistiku Evropske unije