Martovska inflacija 0,9%

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,9%, dok je međugodišnje posmatrano iznosila 16,2%, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje. Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu, slično kretanjima iz prethodnog meseca, obeležili su pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije, tako da se i dalje oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata.

Cene prerađene hrane su u martu u odnosu na februar povećane za 0,8%, što je manji rast u poređenju sa prethodnim mesecima, dok su cene neprerađene hrane porasle za 3,8%, vođene višim cenama povrća. Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 25,4%, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. U pitanju su, pre svega, prenošenje visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope. S druge strane, cene energenata su na mesečnom nivou u martu zabeležile blagi pad od 0,1%, koji je u najvećoj meri bio opredeljen daljim padom cena čvrstih goriva, dok su cene naftnih derivata, u proseku, ostale neromenjene.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u martu je iznosio 0,6%. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u martu je iznosila 11,3%, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će se inflacija od drugog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine i da će se krajem godine naći na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.