NALED pomaže uvođenje sporazuma o priznanju prekršaja koje otkrivaju inspekcije

Unapređenje inspekcijskog nadzora suziće prostor neregistrovanim subjektima, preduzetnicima i firmama koji posluju u sivoj zoni da izbegnu otkrivanje i sankcionisanje, a način da umanje kaznu biće zaključivanje sporazuma o priznanju prekršaja. Sporazum se trenutno primenjuje kod prekršaja u saobraćaju, gde je dao veoma dobre rezultate, a na inicijativu NALED-a uskoro će zaživeti u oblastima trgovine i radnih odnosa.

- Priznanje prekršaja značajno će smanjiti trajanje i troškove prekršajnog postupka i korisno je za sve tri strane. Inspektori neće morati da dolaze na brojna ročišta i videće rezultate svog rada na otkrivanju prekršaja, sudovi će biti rasterećeni većeg broja predmeta, a pojedinci, preduzetnici i firme koji naprave propust koji predstavlja prekršaj, pored nižih novčanih kazni – što je posebno značajno kada su propisane veoma visoke kazne - moći će da se sa inspekcijom sporazumeju da im se ne izrekne zaštitna mera poput zabrane obavljanja delatnosti – izjavio je Milan Stefanović, savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor u NALED-u, na drugoj radionici za primenu sporazuma o priznanju prekršaja iz oblasti pod nadzorom inspekcija, saopštio je NALED.

Na skupu su predstavljene opšte i posebne smernice za primenu sporazuma o priznanju prekršaja, koje je NALED pripremio u okviru projekta „Unapređenje kapaciteta inspekcija, prekršajnih sudova i privrede“, u saradnji sa Tržišnom inspekcijom i Inspektoratom za rad. Projekat je podržao MATRA Fond za regionalno partnerstvo Kraljevine Holandije.

- Uspeh Holandije počiva na „polder modelu“, konsenzusu svih relevantnih strana u cilju rešavanja kompleksnih problema. Činjenica da radionici prisustvuju predstavnici privrede, inspekcija i sudova ukazuje na značaj ove inicijative. Dijalog o uvođenju sporazuma ima potencijal da značajno unapredi sudstvo, učini poslovno okruženje transparentnijim i smanji obim sive ekonomije – ocenio je Oliver Šarov, viši savetnik u ambasadi Holandije.

Sporazum o priznanju krivice moći će da sklope pojedinci, preduzetnici i firme za prekršaje kod kojih je moguće otkloniti posledice poslovanja mimo propisa, ako otklone te posledice ili ukoliko nisu ni nastupile. S druge strane, sporazum neće moći da zaključe oni koji su ometali inspektore u kontroli, nisu postupili po merama koje im je izrekla inspekcija i u slučajevima kada je za prekršaj propisana fiksna novčana kazna jer se tada izdaje prekršajni nalog.

Na iznos kazne uticaće visina štete, vrednost i količina robe koja se prometuje mimo propisa, broj zaposlenih ili kupaca koji su oštećeni, kao i činjenica da li je prekršaj napravljen prvi put ili je ponovljen. Iako izrečena sankcija može biti niža u odnosu na iznose koje propisuju zakoni o radu i trgovini (sem za teške prekršaje), ne može da bude manja od minimuma iz Zakona o prekršajima – 5.000 dinara za fizička lica, 10.000 za preduzetnike i 50.000 dinara za preduzeća.

Kako bi se izbeglo izricanje različitih kazni za ista dela, NALED je u smernicama predložio jedinstveni sistem kažnjavanja, korišćenjem tabela sa utvrđenim kriterijumima i iznosima. Primera radi, za angažovanje radnika na crno, početna kazna za firmu koja je prvi put otkrivena, iznosila bi 150.000 dinara za jednog radnika i uvećavala bi se po 100.000 dinara za svakih pet neprijavljenih zaposlenih, sve do maksimalnih dva miliona dinara. Isti model bio bi primenjen i kod neisplaćivanja zarada.

U sektoru trgovine, za fizičko lice koje bi prvi put bilo zatečeno da prodaje robu ili pruža usluge kao neregistrovani subjekt, početna kazna iznosila bi 100.000 dinara i mogla bi da bude uvećana do 145.000 dinara u zavisnosti od vrednosti zatečene robe, od 120.000 do 195.000 ako je ponovljen prekršaj i od 150.000 do 250.000 ukoliko je višestruki povratnik u prodaji na crno.

Zaključivanje sporazuma moći će da predlože i inspektor i okrivljeni, a visine kazni će se na jasan, precizan i jednak način utvrđivati prema smernicama, koje će biti objavljene i dostupne. Neophodno je da prekršilac zakona potpiše priznanje i sporazum o vrsti i visini sankcije, a konačnu reč daće sud koji sporazum može i da odbije. Na odluku suda kojom prihvata sporazum ni inspekcija ni okrivljeno lice nemaju pravo žalbe.

Projektom „Unapređenje kapaciteta inspekcija, prekršajnih sudova i privrede“ predviđeno je uvođenje sporazuma o priznanju krivice za prekršaje u nadležnosti Tržišne inspekcije i Inspektorata za rad. Ukoliko novi model obezbedi ekonomičnost i efikasnost postupka, izvesnost i pravičnost kažnjavanja, moguće ga je proširiti i na druge inspekcije.