Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Srbija očekuje Zakon o klimatskim promenama

Beograd
Srpska ekonomija

U Privrednoj komori Srbije je održana javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i u prisustvu predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih organizacija i poslovne zajednice. Srbija se nalazi u pojasu koji će biti najpogođeniji klimatskim promenama jer će srednja godišnja temperatura u našem regionu rasti brže nego u većini ostalih delova sveta, upozorio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, založivši se za brzo donošenje zakona.

Javna rasprava će trajati do 20. aprila, a zakonom će biti uspostavljen sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV) podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, kao ključni preduslov za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, istaknuto je na današnjem skupu u Privrednoj komori Srbije. 

„Ako su prognoze međunarodnih stručnjaka tačne, onda imamo sve razloge da požurimo sa donošenjem ovog zakona, da požurimo s primenom svih mera, od ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte do pošumljavanja, koje je jedan od najefektnijih i najvažnijih načina da rešimo pitanje klimatskih promena", rekao je ministar Trivan u Privrednoj komori Srbije.

Na skupu je istaknuto da je Srbija već napravila puno koraka u pravcu prilagođavanja međunarodnim i svim drugim standardima koji su važni da bi se zaista povelo računa o klimatskim promenama.

Prema novom zakonu sve oblasti života i društva, i svi segmenti rada i života u Srbiji, moraće da budu prilagođeni međunarodnim standardima i potrebama, poput definitivnog ograničenja emisije ugljen-dioksida i svih drugih "staklenih" gasova, saopštila je PKS.

Trivan je rekao da je srećna okolnost što domaća privreda ne proizvodi veliku količinu gasova sa efektom staklene bašte tako da još uvek ima prostora po međunarodnim standardima. „Međutim, mi time nismo zadovoljni, zbog čega zakon treba da bude donet veoma brzo i da iza tog zakona usledi čitav niz mera, akcionih planova i programa“, kazao je ministar.

Dušan Stokić, rukovodilac Službe za životnu sredinu PKS objasnio je da zakon o klimatskim promenama dotiče praktično sve ključne sektore privrede Srbije - industriju, saobraćaj, energetiku (posebno termoenergetike) i poljoprivedu.

„Sve državne institucije moraće da se stave u funkciju ovog zakona, imajući u vidu obim investicija koje se očekuju u oblasti smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i brojnih drugih mera koje se očekuju u pogledu adaptacije na klimatske promene. U ovom trenutku, u toku je javna rasprava, trajaće još neke dve nedelje, a iza toga će zakon dospeti u skupštinsku proceduru“, rekao je Stokić.

Javna rasprava će trajati do 20. aprila, a zakonom će biti uspostavljen sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV) podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, kao ključni preduslov za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Donošenje tog zakona predstavlja ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima Evropske unije, istaknuto je na današnjem skupu.

 

Ostali naslovi

Nove carine na američke proizvode
Srpska ekonomija
Kina će uvesti nove tarife od 25 odsto na 106 američkih proizvoda, među kojima su soja, automobili, hemijski proizvodi, određeni tipovi aviona, proizvodi od kukuruza, i drugi poljoprivredni proizvodi, saopštilo je danas kinesko Ministarstvo finansija
Finansijska pomoć Kine Anbang osiguranju
Srpska ekonomija
Posrnula privatna kineska osiguravajuća kompanija Anbang, vlasnik njujorškog hotela Valdorf Astorija, saopštila je danas da će dobiti 9,6 milijardi dolara finansijske pomoći iz državnog fonda
Agroekologija za održiviji sistem proizvodnje hrane
Srpska ekonomija
Agroekologija može doprineti kreiranju zdravijih i održivijih sistema za proizvodnju hrane, poručio je generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Hose Gracijano da Silva
U Beogradu sajmovi hortikulture i nauke
Srpska ekonomija
U Beogradu su u toku dve manifestacije - jubilarni, 40. Sajam nautike, lova i ribolova i 23. Međunarodni sajam hortikulture "BeoPlantFair 2018", koji će trajati do 7. aprila
Evro 118,15 dinara
Srpska ekonomija
Dinar je danas neznatno promenio vrednost prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji kurs je 118,1509 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije
Radno vreme za vaskršnje praznike u Beogradu
Srpska ekonomija
Za vreme vaskršnjih praznika, privredni subjekti koji obavljaju zanatsku, trgovinsku i ugostiteljsku delatnost na teritoriji grada Beograda radiće prema utvrđenom prazničnom rasporedu, saopšteno je iz Sekretarijata za privredu
Srpska ekonomija u utorak u 18 sati na RTS2
Srpska ekonomija
Ekonomska saradnja Srbije s državama regiona predstavlja preduslov za privredni razvoj. Ekonomski odnosi Srbije i Mađarske iz godine u godinu beleže sve veći rast. Ulaganja mađarskih investitora  ukazuju na dobru poslovnu klimu u Srbiji i potencijale koji se nude stranim investitorima. Opšrinije u emisiji Srpska ekonomija u utorka u 18 h na RTS 2
Finale nacionalnog takičenja u upravljanju projektima
Srpska ekonomija
Finale četvrtog po redu nacionalnog takmičenja u upravljanju projektima “Project Management Championship 2018”, održano je u prostorijama Istraživačko-razvojnog centra Fakulteta organizacionih nauka, a pobednici su studenti Građevinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Abel Duran, Jana Puzderliski i Modrinić Mark
Vlada Srbijе vidi Niš kao transportno čvorištе
Srpska ekonomija
Potprеdsеdnica Vladе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, rеkla jе danas u Nišu da jе prеlazak Aеrodroma “Konstantin Vеliki” u vlasništvo državе razvojna odluka i da jе motivisana vеlikim ulaganjima koja su potrеbna niškom aеrodromu u kratkom pеriodu
U Beogradu se proda 11.000 do 14.000 stanova
Srpska ekonomija
U Beogradu se godišnje proda tri do četiri puta vise stanova nego što se izgradi, a interesantno je da se u prestonici nekretnine više kupuju u kešu nego na kredit