Referentna stopa na nivou od 3%

Mada se očekuje da inflacija nastavi da se kreće blizu donje granice ciljnog koridora Narodne banke Srbije (NBS) od 3%+/-1,5 p.p, srpska centralna banka je zadržala referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 3%, nakon što je iznenadila tržišta smanjenjima od 25 b.p. Takva odluka bila je očekivana, nakon objave iznenađujuće visoke preliminarne procene rasta BDP-a za prvi kvartal 2018. godine od 4,5% međugodišnje i nešto blažih pritisaka na dinar u pravcu apresijacije u poslednje vreme. Takođe, NBS očekuje da će indeks potrošačkih cena dostići svoj minimum u aprilu, nakon čega bi bazni efekat trebalo da postepeno izbledi, čime bi se inflacija odmakla od donje granice ciljnog koridora.

Što se narednog perioda tiče, očekujemo da će NBS zadržati referentnu stopu na trenutnom nivou tokom cele godine, pošto takođe očekujemo da bazni efekat inflacije postepeno izbledi, a vidimo i nastavak dobrih privrednih rezultata, uglavnom podržanih rastom domaće tražnje.

Uslovi na tržištu rada takođe ukazuju na postepeno ubrzanje inflacije u budućnosti, pri čemu porast zaposlenosti, zarada u privatnom i javnom sektoru igraju ključnu ulogu. Pored toga, očekujemo da NBS želi da zadrži svoj manevarski prostor kako bi reagovala u slučaju dodatnih jačih pritisaka na dinar. Dodatno, NBS će pažljivo pratiti reakcije stranih investitora na poteze ECB i Federalnih rezervi, pošto strani investitori igraju važnu ulogu na srpskom tržištu domaćih dužničkih HoV.

Republički zavod za statistiku Srbije je ranije prošle nedelje objavio preliminarnu procenu BDP-a za prvi kvartal 2018. godine, koja pokazuje da je srpska privreda zabeležila rast od 4,5% međugodišnje, što je znatno iznad naše procene i tržišnog konsenzusa.

Ova cifra je predstavljala iznenađenje, pošto je u periodu januar-mart 2018. godine, industrijska proizvodnja porasla za prosečno 5,9% međugodišnje, a obim maloprodaje za 3,2% međugodišnje, dok je stopa rasta uvoza od 12,3% međugodišnje premašila međugodišnji rast izvoza od 8,7%, što jeste ukazalo na ubrzavanje privredne aktivnosti, ali ne u tolikoj meri.

Međutim, građevinski sektor je doneo iznenađenje, pošto je broj građevinskih dozvola u periodu januar-februar 2018. porastao za 28,9% međugodišnje, a vrednost očekivanih radova za oko 56% međugodišnje, što ukazuje da je BDP u prvom kvartalu bio uglavnom podržan investicijama Građevinarstvo je najverovatnije podržano i privatnim i javnim investicijama, pošto je država već pokrenula novi ciklus javnih investicija u poslednjem kvartalu 2018. godine. Pored toga, podaci o platnom bilansu pokazuju porast priliva stranih direktnih investicija od 21% međugodišnje u periodu januar-februar, što je takođe predstavljalo faktor podrške dinamici privatnih investicija.