Investicije rastu, važno ulagati u izvozne delatnosti

Iako je Srbija i dalje lider u regionu po visini učešća stranih direktnih investicija u BDP, potrebna su veća ulaganja u izvozno orijentisane privredne delatnosti.

Srbija je u poslednjih pet godina privukla polovinu od ukupnih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, i sa njihovim učešćem od 6,6 odsto u BDP lider je u regionu. U 2017. direktne strane investicije u Srbiji iznosile su 2,4 milijarde evra, a ove godine Narodna banka Srbije procenjuje da će dostići 2,6 milijarde.

Strani investitori koji posluju u Srbiji oko dve trećine ostvarene dobiti ponovo ulažu u proširenje svog poslovanja u našoj zemlji i dobro su upoznati sa razvojnim šansama Srbije, što NBS ocenjuje kao pozitivnu činjenicu i ističe kao potvrdu da je Srbija postala prepoznatljivo mesto za ulaganja, posebno dugoročna. 

Prema podacima NBS, u prvih pet meseci ove godine strane direktne investicije iznosile su 1,1 milijardu evra što je, kako navodi direktor Sektora za analitiku i usluge PKS Bojan Stanić, oko 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. 

Stanić kaže za Tanjug da se u periodu od 2013. do 2017. najviše stranih direktnih investicija ulagalo u prerađivačku industriju, što je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trećina stranih direktnih investicija, prenosi PKS. 

"U okviru prerađivačke industrije najveće ulaganje je zabeleženo u autoindustriji, proizvodnji hrane i pića, proizvoda od gume i plastike, hemijskih proizvoda i proizvodnji osnovnih metala", rekao je Stanić. 

Petina stranih investicija dolazi iz finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, oko 15 odsto iz građevinarstva, 12 odsto iz unutrašnje trgovine, a oko devet odsto iz nekretnina. 

"Sa druge strane, kada govorimo o investicijama na nivou cele zemlje, takođe je to primarno u prerađivačku industriju, a zatim slede ulaganje u sektor energetike, a značajno je i ulaganje i u trgovinu", kaže Stanić. 

Precizirao je da se među ukupnim investicijama, 60 odsto odnosi na domaći kapital, 22 odsto na strani, a 18 odsto mešovite investicije. 

Posmatrano prema delatnostima, oko 22 odsto ukupnih investicija usmereno je na prerađivačku industriju (oko petine u hranu i piće, a oko 15 odsto u proizvodnju hemikalija i hemijskih proizvoda), oko 14 odsto na snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i oko 10 odsto na trgovinu na veliko i malo. 

"Kada pogledamo domaće investicije, tu je prvenstveno prerađivačka industrija, u okviru nje proizvodnja hrane i pića, sledi, ono što je jako bitno, ulaganje u energetiku. Imamo značajne firme koje su u toj oblasti, a koje na godišnjem nivou sprovode značajan obim investicija", rekao je Stanić.

Kada je reč samo o investicijama domaćeg kapitala, 22 odsto je usmereno na sektor snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, sektori prerađivačke industrije i stručne, naučne i inovacione delatnosti učestvuju sa po 14 odsto, trgovina na veliko i malo i saobraćaj i skladištenje po devet odsto, građevinarstvo oko pet odsto.

Stanić navodi da investicije, bez obira što njihov nivo raste, same po sebi ne mogu biti izvor održivog rasta u budućnosti nego je, ističe, suština u investicijama koje su okrenute izvozu.

"Poenta je ulaganje u izvozno orijentisanu proizvodnju, i ne samo u nju, nego i onu primarnu proizvodnju i proizvodnju poluproizvoda koji su vezani za proizvodnju više faze prerade koja je na kraju izvozno orijentisana", navodi Stanić. 

Ideja je, kaže, da se izvozi što više proizvoda sa takozvanom većom dodatom vrednosti, zato što to stvara veći obim izvoza i samim tim utiče pozitivno na promenu našeg hroničnog deficita u razmeni robe sa inostranstvom. 

Kako je rekao, najznačajniji izvozni proizvod Srbije 2012. bio je kukuruz, a zbog investicija u autoindustriju, sada su to drumska vozila. 

"Bez obzira koliko vi izvozili određenih primarnih proizvoda, kao što su žitarice, to ne može imati finansijski efekat, kao kada izvozite automobile, električnu opremu ili mašine", kaže Stanić.