Srbija planira da izdvoji 15 milijardi evra za prioritetne investicije u energetiku

Srbija mora da podmiri rastuću industrijsku potražnju za električnom energijom, kao i potrebe građana, iz domaćih izvora, kazala je ministarka Dubravka Đedović na otvaranju Beogradskog energetskog foruma 2023 (BEF). 

Ona je najavila da će vlada usvojiti plan prioritetnih investicija u energetici od barem 15 milijardi evra. Novi kapaciteti će vredeti deset milijardi, a ostatak je predviđen za oblast prenosa i distribucije električne energije, nafte i gasa. 

Đedović je posebno istakla plan za samobalansirajuće solarne elektrane ukupne snage 1 GW, kao i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica. Po njenim rečima, razmatraju se mogućnost i ekonomska isplativost projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Cilj je da Srbija najkasnije 2050. godine prestane da upotrebljava ugalj, izjavila je ministarka. „Ne postoji čarobni štapić“ niti brza rešenja, već je potrebno ozbiljno planiranje, istakla je. Zemlje EU koje se suočavaju s istim izazovima znaju koliko sredstava iziskuje, navela je Đedović i ukazala na to da je Rumunija preko noći morala da donosi teške odluke.

„Ne postoji dilema da li je važnija energetska sigurnost ili energetska tranzicija. Nema sigurnosti bez tranzicije, jer se tranzicija ne može nazvati uspešnom ukoliko nema sigurnog snabdevanja“, poručuje Đedović.

Članice Energetske zajednice treba da rade na tome da obezbede izuzeće od prekogranične takse na CO2 ili će prihodi otići napolje, u EU, čime će se izgubiti sredstva neophodna za energetsku tranziciju, upozorio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkvski. On je smatra da bi nedostatak napora na nivou vlada da se obezbedi maksimum prihoda za same države mogao imati negativan uticaj i u političkom smislu.

Izvoznici struje mogu biti izuzeti do 2030. godine samo ako tržišta električne energije u regionu budu intergrisana sa EU u vidu spajanja tržišta, objasnio je on. Takođe, članice Energetske zajednice treba da do 2030. razviju potpuno funkcionalne sisteme trgovanja emisijama, dodao je Lorkowski. Energetska zajednica podržava Zapadni Balkan u stvaranju regionalnog mehanizma koji bi omogućio da cena emisija CO2 bude jednaka onoj u EU, rekao je on.

Prekogranična taksa, kazao je on, bi trebalo da podstakne zemlje regiona da preduzmu neophodne korake u smeru zelene tranzicije, a koje je, prema njegovim rečima, trebalo preduzeti još pre nekoliko godina. Zelena tranzicija će, prema njegovom mišljenju, ojačati region i povećati mu konkurentnost u Evropi.

Proizvođači aluminijuma, đubriva, cementa i čelika su pod velikim pritiskom zbog strogih propisa EU jer su veliki potrošači energije, naglasio je direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić. On je podsetio da će izvoznici ovih proizvoda, ali i električne energije, morati od 2026. godine da plaćaju prekograničnu taksu EU na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

U međuvremenu, zemlje Zapadnog Balkana rade na uvođenju sopstvenih mehanizama za oporezivanje emisija CO2 kako bi izbegli plaćanje takse EU i tako zadržali taj novac, koji je namenjen dekarbonizaciji.

Alternativna goriva bi omogućila domaćim proizvođačima cementa da smanje svoj otisak, rekao je Knjeginjić. „Naša kompanija ima velik set rešenja u tom domenu. Za to nam treba podrška Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike,“ kazao je on i dodao da industrija cementa nema pristup visokokaloričnim gorivima.

U izjavi pre foruma, Ministar Energetike i Rudarstva Republike Srpske Petar Đokić je rekao da je ovaj entitet potpisao ugovore i dodelio koncesije u elektroenergetskom sektoru vredne 1,6 milijardi evra. Ovi projekti bi trebalo da budu završeni u roku od pet godina, rekao je on, dodavši da će se time udeo fosilnih goriva smanjiti na 30%.

Ministar Energetike Bugarske Rossen Hristov rekao je da je za prevazilaženje energetske krize potrebno pronaći globalna rešenja za energetsku sigurnost i energetsku tranziciju. “Mi treba istovremeno da obezbedimo energetsku sigurnost, zelenu tranziciju i prosperitet u svakom regionu naših zemalja, uključujući i regione uglja. To treba da se učini u veoma kratkom vremenskom roku, što praktično znači da nemamo prostora za grešku, “ podvukao je on.

Dvodnevni BEF 2023, u organizaciji portala Balkan Green Energy News i Privredne komore Srbije okupio je u Beogradu predstavnike vlada i najvećih kompanija kako bi razgovarali o energetskoj tranziciji u Jugoistočnoj Evropi. Najvećoj energetskoj konferenciji u regionu prisustvovalo je 400 učesnika iz 28 zemalja, uključujući i predstavnike međunarodnih organizacija.