Nema više prikupljanja 86 papira za porodiljsko

Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom stupio je na snagu 1. jula i doneo važan finansijski podsticaj poboljšanju stope nataliteta putem povećanja dodatka za treće i četvrto dete, ali i rešio jednu od najpoznatijih komplikovanih administrativnih procedura – prikupljanje dokumentacije za ostvarivanje prava na porodiljsku naknadu, koja je brojala neverovatnih 86 papira.

Administrativni trošak ove procedure za privredu (zajedno sa procedurom za ostvarivanje prava na naknadu trudnicama) još 2012. procenjen je na više od 690 miliona dinara godišnje i za taj novac je svake godine moglo da bude otvoreno najmanje 1.200 radnih mesta. Iste godine NALED i RTS su pokretanjem kampanje „Pitajte kada“, uz podršku USAID-a i Fondacije za otvoreno društvo, prvi skrenuli pažnju javnosti i resornih institucija na nepotrebnu birokratsku prepreku.

Teret prikupljanja dokumentacije dosad je padao na poslodavca i porodilju (što je bio poseban problem za porodilje-preduzetnice). Prema novoj, automatizovanoj proceduri, porodiljama ostaje da predaju doznaku, rešenje poslodavca o porodiljskom odsustvu i kopiju tekućeg računa.

Ostale informacije o porodilji pribavljaće lokalne samouprave preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i utvrđivati osnovicu naknade plate. Ukinuta je obaveza poslodavcima da isplaćuju zaradu porodiljama i potom zahtevaju refundaciju, tako da će naknadu porodiljama direktno uplaćivati Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iz državnog budžeta.

"Analizom koju je sprovelo Udruženje vlasnika računovodstvenih agencija utvrđeno je da je od 86 listova raznoraznih fotokopija i originala čak 80 bilo potpuno nepotrebno. Učešćem u radnoj grupi za izradu zakona, NALED je pomogao da se ova procedura pojednostavi i drago nam je što je Ministarstvo za rad prihvatilo naše sugestije. Ipak, odgovornost za funkcionisanje sistema je sada u potpunosti preneta na državne i lokalne institucije pa ćemo s posebnim oprezom pratiti primenu novog postupka i ukazivati na probleme kako ne bi bilo narušeno poverenje građana i privrede" – kaže Stanka Pejanović, članica Upravnog odbora NALED-a,  Uprave Grupe Gorenje i direktorka društva Gorenje Beograd.

Korak napred, korak nazad

I pored pozitivnih pomaka u pogledu podsticanja nataliteta i smanjenja birokratije, Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom nas vraća korak unazad u delu kojim propisuje da visina naknade za porodiljsko može da iznosi maksimalno do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji (umesto dosadašnjih pet prosečnih plata), što predstavlja negativnu diskriminaciju zaposlenih žena sa natprosečnim primanjima i podsticaj sivoj ekonomiji. 

Podaci Poreske uprave o obveznicima godišnjeg poreza na dohodak, koji plaćaju osobe sa ukupnim primanjima većim od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, pokazuju da je samo 10% ili oko 2.300 poreskih prijava za 2017. stiglo od žena što sugeriše da bi izdvajanja za porodilje koje prelaze i trostruki i petostruki iznos zarade bila neznatan teret za budžet.