Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ulaganje od 200 miliona evra u razvoj vodnog saobraćaja

Beograd
Foto: mgsi.gov.rs
Srpska ekonomija

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović poručila je da su ciljevi Dunavske komisije - saradnja, povezivanje i slobodno kretanje robe i ljudi - i danas važni za region i Evropu kao i pre 70 godina, jer bez povezivanja nema ekonomskog razvoja i novih investicija, veće razmene i boljeg života.

Mihajlović je, otvarajući ministarsku konferenciju povodom 70-godišnjice donošenja Beogradske konvencije i 90. zasedanja Dunavske komisije, ocenila da je Beograd danas centar vodnog saobraćaja u Evropi, s obzirom na to da se na obeležavanju važnog jubileja - donošenja Beogradske konvencije, kojom je obnovljena slobodna plovidba na Dunavu posle Drugog svetskog rata - okupilo približno 120 učesnika, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Među njima su, kako je navela, diplomatski predstavnici i rukovodioci administracija nadležnih za transport iz 11 država članica Dunavske komisije, zemalja posmatrača, Evropske komisije, kao i važnih međunarodnih organizacija sa kojima Dunavska komisija sarađuje.

Danas nismo tu samo da bismo se prisetili zajedničkog dela istorije, već i da bismo razgovarali o budućnosti. Verujem da nema boljeg mesta za to od Srbije, kao zemlje koja ima centralni geostrateški položaj u regionu, ali i zemlje kroz koju prolazi oko jedna četvrtina plovnog toka Dunava, odnosno oko 600 kilometara, poručila je potpredsednik Vlade.

Ona je navela da ciljevi ovogodišnje konferencije uključuju jačanje svih oblika saradnje, ubrzani razvoj zajedničkih standarda plovidbe na Dunavu, povećanje bezbednosti i sigurnosti ovog vida transporta, kao i realizaciju infrastrukturnih projekata u skladu sa evropskim planovima prebacivanja dela saobraćaja na plovne puteve. 

Srbija na svemu tome već predano radi, a ukupna vrednost projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji, uključujući projekte koji se već realizuju i one koje planiramo da realizujemo, iznosi 204 miliona evra, istakla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, nakon 22 godine u ovoj godini počinju radovi na uređenju plovnog puta na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke, vredni 10 miliona evra, dok će projekat „AtoN“, koji se ove godine završava, omogućiti da imamo najmoderniju navigacionu signalizaciju na Dunavu. 
Ove godine izabraćemo i izvođača radova u okviru Projekta rekonstrukcije brodske prevodnice „Đerdap 1“, čija je vrednost 28,5 miliona evra, koji sufinansira Evropska komisija grantom od 13,5 miliona evra, precizirala je ona.

Sledeće godine, kako je najavila, počinjemo izgradnju Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo, u toku je izrada prostornog plana za novu luku u Beogradu, a sledeće godine počinje izrada projektne dokumentacije, a pripremamo i projekte za dalji razvoj inteligentnih transportnih sistema u plovidbi ukupne vrednosti od približno 10 miliona evra.

Mihajlović je naglasila da su velika ulaganja u vodni saobraćaj u poslednjih nekoliko decenija moguća zahaljujući tome što je Srbija danas politički, ekonomski i finansijski stabilna država. 

Investicije na kojima radimo osnova su za dalje privlačenje investicija u vodni saobraćaj, pre svega iz privatnog sektora i kroz različite modele javno-privatnog partnerstva. Vrednost potencijalnih projekata, samo kada govorimo o izgradnji novih luka, odnosno lučke suprastrukture, u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu iznosi oko 150 miliona evra, istakla je potpredsednik Vlade.

Ona je ukazala na to da će realizacija ovih projekata omogućiti povezivanje Dunava sa putnim i železničkim Koridorom 10, kao i dodatni rast obima prevoza Dunavom. 

U 2014. godini imali smo svega sedam miliona tona robe koja je prevezena Dunavom. Međutim, zahvaljujući merama koje smo preduzeli do danas, taj iznos je povećan na 10,5 miliona tona u 2017, a naša očekivanja su da ćemo na kraju investicionog ciklusa i realizacijom navedenih projekata videti rast na približno 15 miliona tona ukupno prevezene robe, od čega očekujemo oko devet miliona tona pretovara u srpskim lukama, istakla je Mihajlović.

Predsednik Dunavske komisije Gordan Grlić Radman ocenio je da je današnja konferencija prilika za to da se podsetimo istorijata Dunavske komisije, koji je počeo još 1856. godine u Parizu. 

Sedamdeset godina koje danas obeležavamo i 90 godina pre toga pokazuju dugu tradiciju naše organizacije, a sadašnji trenutak je prilika da afirmišemo važnost Dunava kao transportnog koridora i važnost Dunavske komisije, istakao je Grlić Radman.

On je naveo da ciljevi Dunavske komisije, u narednom periodu, između ostalog, obuhvataju upravljanje razvojem infrastrukture za rečnu plovidbu, kao i otklanjanje uskih grla na plovnom putu, koja predstavljaju jedan od najvećih problema u plovidbi Dunavom.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture povodom današnjeg skupa u holu Palate Srbija priredilo je i izložbu "70 godina Beogradske konvencije", na kojoj je, između ostalog, prvi put izložen i original ovog dokumenta, koji se čuva u Beogradu.

Ostali naslovi

Ravnomerni regionalni razvoj u fokusu Vlade Srbije
Srpska ekonomija
Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić izjavio je danas u Nišu da je ravnomerni regionalni razvoj prvorazredna nacionalna misija, izrazivši uverenje da će Vlada Srbije tu bitku dobiti
Srbiji na raspolaganju sredstva EU iz programa IPARD II
Srpska ekonomija
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici uručio je danas u Beogradu finansijski sporazum IPARD II o dodeli pomoći za ruralni razvoj za period od 2014. do 2020. godine ministru za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranki Joksimović
Britanski Telegraf ocenio beogradske hotele
Srpska ekonomija
Renomirani britanski list „The Telegraph” objavio je recenzije tri nedavno otvorena beogradska hotela za svoju stalnu rubriku o putovanjima. Recenzent je bila Mary Novakovich, poznati internacionalni turistički novinar
Oko 50 studenata iz Srbije dobilo stipendije Vlade Francuske
Srpska ekonomija
Svake godine, oko 750 srpskih studenata studira u Francuskoj, a ovih dana put Pariza krenuće 28 stipendista Vlade Francuske i 21 svršeni gimnazijalac koje su direktno odabrali tamošnji univerziteti u sklopu međunarodne procedure. Oni će postati deo “velike porodice” od gotovo 350.000 studenata iz celog sveta koji studiraju u Francuskoj
Osnovana Grupa frankofonih ambasadora u Srbiji
Srpska ekonomija
Grupa frankofonih ambasadora u Srbiji osnovana je juče na poziv Nj.E.g. Filipa Geksa, ambasadora Švajcarske.Osnivanje ove grupe najavljeno je krajem marta na zatvaranju Meseca frankofonije u Srbiji, nekoliko dana pre nego što će Srbija uputiti Međunarodnoj organizaciji Frankofonije (OIF) molbu da postane pridruženi član ove Organizacije (čiji je član, u svojstvu posmatrača, od 2006.)
Uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz nizak
Srpska ekonomija
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković ističe da je uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz relativno nizak i da ne bi opravdao vođenje politike kursa sa ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa
Kina olakšala uslove za strana ulaganja
Srpska ekonomija
Kina je ublažila ograničenja o visini vlasničkopg udela stranaca u domaćim automobilskim kompanijama, u osiguravajućim kućama i drugim industrijama, čime je zvanično ispunila obećanja data pre izbijanja trgovinskog spora sa Vašingtonom
Evro 118,0676 dinara
Srpska ekonomija
Dinar je zadržao približno istu vrednost prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji kurs iznosi 118,0676 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije
USAID važan partner u reformi građevinskog sektora
Srpska ekonomija
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, primila je danas u oproštajnu posetu Azu al Abd, direktora Američke agencije za međunarodni razvoj
Bolja zaštita intelektualne svojine - veći privredni rast
Srpska ekonomija
Intelektualna svojina je instrument privrednog rasta zbog čega zaštitu te svojine moramo popularizovati u našoj privrednoj i naučnoj javnosti, jer se kroz neadekvatno upravljanje ovim pravima gubi zarada i značajan potencijal Srbije za privredni rast kroz istraživanje i razvoj, smatra saradnik Centra za evropske politike, Zoran Sretić