Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Smanjiti necarinske barijere koje otežavaju trgovinu u regionu

Beč
Srpska ekonomija

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali govorio je danas na sastanku ministara ekonomije u okviru Berlinskog procesa u Beču, o implementaciji Akcionog plana za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu (MAP), sa posebnim akcentom na trgovini.

Mali je na panelu "Regionalni ekonomski prostor" istakao da je, kada je reč o trgovini, uspešna implementacija Akcionog plana veoma važna, jer će doprineti rastu trgovine i zapošljavanju u regionu, stvoriti uslove za dalje privlačenje investicija i doprineti bržoj harmonizaciji sa standardima EU. 

On je ukazao na to da je od 2006. godine CEFTA okosnica ekonomske saradnje u regionu i nastaviće da igra važnu ulogu u trgovini.

Zahvaljujući članstvu u CEFTI povećan je izvoz, kao i konkurentnost i produktivnost, ali nisu iskorišćeni svi njeni potencijali, rekao je ministar i dodao da Srbija ostvaruje suficit u trgovini sa članicama CEFTE.

Prema njegovim rečima, robna razmena i trgovinska saradnja sa članicama CEFTE je od strateškog značaja, što potvrđuje i podatak da je samo prošle godine Srbija imala 3,9 milijardi evra trgovinske razmene sa članicama te organizacije, od čega je 3,1 milijada bio naš izvoz.

Zato je, kako je naveo, važno da se vidi kako da se smanje necarinske barijere koje sprečavaju razvoj trgovine u našem regionu, jer se na taj način pospešuje razvoj infrastrukture i obezbeđuju nova radna mesta, što i jeste politika Vlade Srbije.

Ne vredi nam da gradimo brze auto-puteve ako kamioni koji prevoze našu robu treba satima da čekaju na granicama da bi se ta roba dopremila do konačnog odredišta, rekao je Mali.

Ministar se, govoreći o uspostavljanju jače ekonomske saradnje i bolje povezanosti Zapadnog Balkana, osvrnuo i na tri protokola koji tek treba da budu usvojeni, i dodao da je reč o Dodatnom protokolu 5, Dodatnom protokolu 6 i Dodatnom protokolu 7.

On je naglasio da je do sada pet članica CEFTA implementiralo Protokol 5, kao i da ga je Vlada Srbije usvojila i poslala Skupštini Srbije na ratifikaciju.

Implementacijom Protokola 5 pojednostaviće se postupci carinske i granične kontrole, kako bi se povećala trgovina u regionu. Ovaj protokol rešiće problem sa kojim se trenutno suočavamo, a to je dugo čekanje kamiona sa robom na graničnim prelazima, ukazao je Mali. 

Ministar je izneo podatak da se godišnje izgubi 26 miliona sati zbog čekanja kamiona na granicama, izrazivši očekivanje da će ovaj protokol stupiti na snagu kod svih potpisnica do kraja godine, kako je i planirano.

On je, govoreći o Protokolu 6, koji će osigurati povećanje trgovine uslugama i priznavanje profesionalnih kvalifikacija, izrazio uverenje da će njegovo brzo usvajanje takođe značajno doprineti ekonomijama u regionu Zapadnog Balkana.

Ministar je naveo da će Protokol 7, o kojem će razgovori biti intenzivirani na jesen, dokazati našu posvećenost ostvarivanju zajedničkih ciljeva – smanjenju i potencijalnoj eliminaciji netarifnih barijera u regionu. 

Vlada Srbije je, kako je naglasio, veoma posvećena ispunjavanju svojih obaveza koje predviđa MAP i tako će biti i u narednom periodu, jer smatramo da je ekonomska integracija Zapadnog Balkana od neprocenjivog značaja.

On je rekao i da ohrabruje podatak, koji će sutra i zvanično biti objavljen od strane Evropske komisije, da je u poslednjih par godina, u regionu Zapadnog Balkana, otvoreno 638.000 novih radnih mesta, od čega 400.000 u Srbiji.

Ostali naslovi

EIB posvećena podršci Zapadnom Balkanu
Srpska ekonomija
Generalni direktor grupacije Evropske investicione banke (EIB)Luka Lacaroli ocenio je danas u Beču da je za rast i konkurentnost Zapadnog Balkana ključna povezanost mreža, počev od gradnje puteva i pruga, do ulaganja u digitalizaciju, jer to omogućava materijalne i ljudske veze kako sa EU, tako i unutar regiona
Američka nafta pojeftinila
Srpska ekonomija
Američka "laka" nafta se trgovala juče na nešto nižem nivou u Njujorku, pošto su obećanja iz Saudijske Arabije da će povećati isporuke potisnula strah da će doći do manjka ponude, izazvan glasinama o novom padu zaliha "crnog zlata" u SAD
Obeležavanje godinu dana rada Vlade Republike Srbije
Srpska ekonomija
Godinu dana rada Vlade Republike Srbije u mandatu predsednice Vlade Ane Brnabić obeležava se danas u Subotici. Predsednica Vlade će obići više lokacija u toku dana koji se završava velikom konferencijom za medije na Paliću uz učešće svih članova Vlade
Za mala i srednja preduzeća 150 miliona evra novih garancija
Srpska ekonomija
Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han najavio je danas u Beču novih 150 miliona evra garancija EU za investicije na Zapadnom Balkanu
Poverioci Agrokora izglasali nagodbu
Srpska ekonomija
Poverioci Agrokora izglasali su danas nagodbu na ročištu održanom u dvorani Košarkaškog centra "Dražen Petrović" u Zagrebu
Brže do manjih troškova i većih koristi za privredu regiona
Srpska ekonomija
Evropski komesar za proširenje Johanes Han podržao je, danas u Beču, na sastanku ministara ekonomija učesnica Berlinskog procesa, zajednički predlog Evrokomora i Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke (KIF) da se uspostavi stalni dijalog poslovne zajednice regiona i evropskih institucija
Privrednici žele brži ulazak u EU
Srpska ekonomija
Predstavnici privrednih komora regiona predložili su Evropskoj uniji brži i još konkretniji proces pristupanja zemalja ZB Uniji
Kredit EBRD od 500 miliona evra za Transjadranski gasovod
Srpska ekonomija
Odbor direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) odobrio je danas zajam od 500 miliona evra za izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP), koji je prioritetni projekat Evropske unije (EU) i Energetske zajednice, saopšteno je danas iz sedišta ove finansijske institucije u Londonu
Italijanski izvoz u Srbiju povećan 7,1% 
Srpska ekonomija
Italija je zabeležila rast izvoza u Srbiju u prvih pet meseci 2018. godine za 7,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas Ambasada Italije u Beogradu
Javni dug Hrvatske 76,2 odsto BDP-a
Srpska ekonomija
Hrvatski javni dug je na kraju marta 2018. godine iznosio 281,3 milijarde kuna (38,06 milijardi evra), pokazuju najnoviji podaci Hrvatske narodne banke (HNB), što predstavlja 76,2 posto bruto domaćeg proizovda