Školovanje je ozbiljna investicija

Srbija je negde pri vrhu reformskog puta u pogledu prilagođavanja obrazovnog sistema onom koji funkcioniše u zemljama Evropske unije. U tom smislu, ozbiljan napredak je napravljen novim zakonskim rešenjima u kojima se obrazovni sistem prilagođava potrebama tržišta rada Srbije. Đuro Đurović, direktor Beogradske poslovne škole, u razgovoru za Srpsku ekonomiju primećuje da svaka reforma u tom smislu zahteva vreme, ljude, planove i programe, te neophodno strpljenje. Đurović smatra da je okvir za ovu transformacju dobro postavljen i posebno je srećan što se u Beogradskoj poslovnoj školi ostvaruje ono što je i državna politika – dualno obrazovanje.

– Funkcionisanje dualnog obrazovnog sistema i obrazovnog sistema preko teorije i prakse, odnosno zapošljavanja, videli smo u Nemačkoj. Mi imamo 20-godišnju saradnju s obrazovnim sistemom i institucijama iz Štutgarta, s najjačim univerzitetom za strukovno obrazovanje pokrajine Baden Virtemberg i pokušavamo da damo podršku projektu naše države da se mladi obrazuju uz praksu i uz rad. Nemci ne dozvoljavaju da školuju ljude, pa da oni budu nezaposleni. Školovanje je ozbiljna investicija. Ako školovani ljudi nemaju zaposlenje, to je propala investicija. Tada propada i ono što je u njih ulagano, ali i društvo – primećuje Đurović.

Planiranje školovanja

Rast zaposlenosti može da se ostvari dobrim obrazovanjem i omogućavanjem zaposlenja. Srbija trenutno nema plan kakav, recimo, ima Nemačka. Prema Đurovićevom mišljenju, potrebno bi bilo da se preko Privredne komore i drugih institucija naprave plan i program po kojima bi se isplaniralo i školovalo onoliko ljudi koliko bi trebalo da bi se svima koji su stekli stručno obrazovanje omogućilo da se zaposle.

Đurović misli da je prilagođavanje sistema dualnog obrazovanja Srbije po ugledu na Nemačku trajan proces.

– Navešću primer naše škole. Mi smo u poslednje dve godine u obrazovanje kao osnovnu delatnost uveli sistem kvaliteta ISO2001/2008. Dodelila nam ga je londonska kuća DAS, koja meri kvalitet obrazovanja i ima sertifikat za Evropu. To znači da je Beogradska poslovna škola uspela da stvori sistem kvaliteta obrazovanja ne prema prethodnim kriterijumima nego po sistemu i merama standarda kvaliteta iz 2015. godine, ISO2001/2015. Mi smo prvi u Srbiji uveli sistem kvaliteta i za to dobili sertifikat. Ovde studira više od 8.000 studenata. Bude dana kada kroz školu prođe 3.000 ljudi i ne bude ni jedan jedini incident ni među studentima, ni među profesorima ni na relaciji profesor–student, zato što je ovo ozbiljna institucija koja ima izuzetan strategijski, nacionalni i državni značaj za Srbiju. U ovoj ustanovi je od 1956. godine diplomiralo više od 125.000 studenata. Možete da zamislite kako bi Srbija izgledala da u protekle 62 godine nije imala tih 125.000 ljudi – primećuje Đurović.

Diplome ove škole verifikuju se na svakoj tački zemaljske kugle. Da bi to postigli, prihvatili su teške obaveze, donosili teške odluke, napravili teške rezove u školi.

- Obračunali smo se, odstranili iz ovog sistema one koji ga nisu bili dostojni, koji su ušli u sistem i našli, na neki način, mogućnost da bez znanja, bez rada, bez truda, na trik način dele benefite profesorskog posla i, uostalom, onog posla koji je prateći uz taj posao. Ja mislim da su grčki sofisti imali jednu odličnu formulu. Čovek je mera svih stvari, te, prema tome, od čoveka sve zavisi – primećuje naš sagovornik.

Pitanje interesovanja

Važno pitanje je i koliko su mladi u Srbiji zainteresovani za strukovne i specijalističke studije. Istraživanja koja su sprovedena u toj školi pokazuju da je ove godine bilo najmanje svršenih srednjoškolaca u poslednjih pola veka. Zbog smanjenog nataliteta, broj svršenih srednjoškolaca manji je za 10-15 odsto nego prošle godine.

– Mi smo sproveli upis za ovu godinu u prvom krugu i izuzetno smo zadovoljni. Nama se javilo i upisalo oko 1.000 studenata. Od toga će jedan deo biti školovan na budžetu i skoro svi smerovi su nam popunjeni u očekivanoj meri. Mi ćemo praviti drugi krug u septembru. Studenti Beogradske poslovne škole ubedljivo se najbolje zapošljavaju u Srbiji od svih drugih fakulteta i visokih škola. Izabrali smo 500 kompanija u kojima oni obavljaju praksu, premestili smo, u skladu sa zakonom, obavljanje prakse u tri godine. Svaki student Beogradske poslovne škole, nakon što diplomira, potpuno je spreman za tržište rada. Ja sam ubeđen da će pritisak kvaliteta svršenih studenata Beogradske poslovne škole uticati na to da ih kompanije gde obavljaju praksu, kao i sistem i državne službe, prepoznaju po kvalitetu i da ih zapošljavaju. S tim u vezi, neke kompanije pišu nam pisma u kojima traže da im pošaljemo pet do deset najboljih studenata – ističe Đurović.

Na osnovu svog višegodišnjeg iskustva Đurović poručuje roditeljima da uoče sklonosti i želje svoje dece jer je najveće zadovoljstvo čoveka da uči i radi ono što voli.

– U tom smislu decu treba podržati. Naravno, roditelji su tu da kažu deci šta dobijaju time što će završiti određene studije. Tu je njihova uloga nezamenljiva – smatra naš sagovornik.

Đurović dodaje da je najvažnije proceniti koja škola omogućava najbolji proboj na tržište rada i zapošljavanje. U tom smislu, to je relevantan faktor za odluku deteta o tome šta će studirati.

Direktor Beogradske poslovne škole naglašava da je prepoznao zakonska rešenja i model rešavanja problema i dodaje da je dobro što je ministar prosvete iz prakse i što zna kako ona treba da se sprovode.

Đurović veruje da će se političke snage koje rukovode ovom zemljom i skupštinska većina sasvim sigurno izboriti da rezultati koji su već vidljivi opstanu, a da opstrukcija, koje uvek ima u svakom sistemu i svim mestima, bude marginalizovana.

Strukovne studije

– Mi nemamo univerzitet strukovnih studija kao nemci. Ubeđen sam da će se to rešiti na nekom višem nivou, i to ne samo zbog praktičnih razloga, zbog potreba tržišta. postoji uvreženo mišljenje da su strukovne studije manje kvalitetne od akademskih studija, pa između njih postoji animozitet koji je na neki način produbljen zakonom. imamo uputstvo da se studenti sa akademskih ne mogu upisivati na strukovne ni sa strukovnih na akademske studije. Verujem da su i jedno i drugo studije, samo je struktura studiranja drukčija – smatra Đurović.

Novi studijski programi

– Beogradska poslovna škola je u prvoj godini mog mandata uvela dva nova studijska programa, javnu upravu i turizam, na kojima ima oko 1.000 studenata, iliti prihoda od 100 miliona dinara, što ne bismo imali da te programe nismo akreditovali. Umesto Dh polja u kome je bio smešten menadžment informatike, akreditovali smo smer informatičari u tehničko-tehnološkom polju i sad školujemo prvu generaciju inženjera računarstva. akreditovali smo dva nova smera specijalističkih studija, tj. četvrtu godinu ekonomije i prava, a prošle godine dobili smo i akreditaciju master studijskih programa, master ekonomije u oblasti strukovnih studija. Sa smanjenim brojem ljudi mi napredujemo u akreditaciji novih studentskih programa. Regionalno smo akreditovani u Sremskoj mitrovici, u Čačku i u novoj Varoši – rekao je Đurović.