Za Grčku je danas istorijski dan, jer se završava gotovo decenija spoljne finansijske pomoći.
Vlada predvođena levičarskom partijom Siriza uspela je da zaključi treći spasilački program, sprovedeći sve mere koje su zahtevali poverioci, uprkos ranijim sumnjama u pogledu mogućnosti te neiskusne stranke da uspe završi težak zadatak, ocenjuje CNBC.
Grčka je danas izašla iz poslednjeg od ukupno tri kruga spašavanja od bankrota i nada se povratku na međunarodna tržišta kapitala kako bi mogla ponovno zaduživati nakon 9-godišnje dužničke krize, koja je srezala ekonomiju za četvrtinu i prisilila zemlju na implementaciju bolnih mera štednje.
Dužnička kriza, kako je nedavno objavio , piše SEEbiz / H, bila je duboko traumatična za Grke, koji su vrlo entuzijastično drahme zamenili za evre u 2001. godini. Prihvatanjem jedinstvene evropske valute ušli su u eru jeftinih kredita, kojima su finansrali veliku ličnu i javnu potrošnju, što je sve zemlju na kraju dovelo do nabujalih deficita u proračunu i bilansu plaćanja.
Od izbijanja dužničke krize početkom 2010., četiri vlade borile su se da spreče bankrot zemlje, oslanjajući se pritom na najveći paket spašavanja u ekonomskoj istopriji sveta, u sklopu kojeg su Međunarodni monetarni fond (MMF) i partneri u evrozoni Grčkoj pozajmili 260 milijardi evra.
I dok službena Atina sada gleda kako da se vrati u normalu i povrati svoj ekonomski suverenitet, ožiljci ostaju - banke su pritisnute velikim portfeljom loših zajmova, a grčki javni dug i dalje je najveći u evrozoni - doseže čak 180 posto BDP-a.