Referentna kamatna stopa 3%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,0%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike. Nakon ovogodišnjeg minimuma u aprilu, inflacija se, očekivano, vratila u granice cilja i u avgustu je iznosila 2,6%. Izvršni odbor očekuje da će se međugodišnja inflacija i u naredne dve godine kretati u granicama cilja. U srednjem roku kretanje inflacije biće pre svega opredeljeno postepenim rastom agregatne tražnje. Održavanje postignute cenovne stabilnosti u narednom periodu očekuju i finansijski sektor i privreda, o čemu svedoče njihova inflaciona očekivanja usidrena oko cilja od 3% i za godinu, i za dve godine unapred.

Ekonomija Srbije snažno raste od početka godine, po najvišoj stopi u poslednjih deset godina, čemu doprinosi i prethodno ublažavanje monetarne politike Narodne banke Srbije. Prema oceni Izvršnog odbora, privredni rast u ovoj godini iznosiće preko 4%, uz visok doprinos investicija, koje će i u narednom periodu omogućiti nastavak dinamičnog rasta izvoza prerađivačke industrije. Rast investicija podržan je i povoljnim uslovima finansiranja i rastom kreditne aktivnosti. Takođe, neto priliv stranih direktnih investicija, koji više nego u punoj meri pokriva deficit tekućeg računa platnog bilansa, doprinosi smanjenju spoljne neravnoteže u srednjem roku uticajem na rast izvoza.

Izvršni odbor smatra da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, imajući u vidu pre svega dešavanja u međunarodnom okruženju. Kretanje svetske cene nafte i dalje je volatilno, iako se, prema fjučersima, očekuje njena stabilizacija do kraja 2018. Zbog više cene nafte na svetskom tržištu, ove godine je nešto viša i inflacija u međunarodnom okruženju. Takođe, do kraja godine očekuje se i nastavak zaoštravanja monetarne politike Sistema federalnih rezervi SAD i završetak programa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke, što bi moglo da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, rast protekcionizma u međunarodnoj trgovini uticao je na manju spremnost investitora za ulaganja i povećanu neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu. Ipak, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući povoljnijim makroekonomskim pokazateljima i izgledima za naredni period, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.