Sve evidencije biće u centralnom registru stanovništva

Centralni registar stanovništva biće veliki iskorak i olakšaće procedure budući da je predviđeno da 11 evidencija o građanima Srbije koje se sada nalaze u pet baza, budu objedinjene u tom registru, istaknuto je u PKS na javnoj diskusiji o Nacrtu zakona o centralnom registru stanovništva.

Marina Dražić, pomoćnica ministra državne uprave rekla je da je Nacrtom zakona predviđeno objedinjavanje 11 različitih evidencija koje je do sada vodilo 11 organa.

„To je važno zbog toga što građani neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak, već će to jedan organ moći da učini za njih tako što će pristupiti centralnom registru stanovništva“, rekla je Dražićeva na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS). Ono što je najvažnije, istakla je, to što će se smanjiti sama procedura i što građani neće morati da plaćaju različite izvode.

„Zamišljeno je da same institucije podnesu zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a mi ćemo zahtev proslediti Kancelariji za informacione tehnologije. Takođe ćemo proveriti da li imaju tehničke mogućnosti da pristupe ovom registru i da li imaju pravnu sigurnost i pravnu potporu da pristupaju ovim podacima“, rekla je Dražićeva. Kako je navela, sistem je složen i objedinjava 11 različitih službenih evidencija, a predviđena je odložena primena za 1. septembar 2020. godine budući da predstoji posao objedinjavanja podataka da bi se uspostavio registar.

Centralni registar će obuhvatiti baze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Poreske uprave i Republičkog geodetskog zavoda.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo i direktor Sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS, rekla je da je donošenje ovog zakona veoma važno ne samo zbog centralnog registra već i zbog ostalih servisa koji će moći da se puste na osnovu njega.

„Svi servisi koje je pustila država automatizovani su do jednog određenog nivoa, ali nisu do petog nivoa, i morali smo uvek da imamo i neki papir. Puštanjem ovog registra sa svim ostalim servisima doprineće tome da nam neće trebati nijedan papir, što je jako važno“, rekla je Jovanovićeva.

Ona je navela da svaki registar mora pratiti zakonodavni okvir i podzakonska akta, posle čega sledi formalno izrađivanje takve vrste registra.

Viša savetnica u Kabinetu predsednika Vlade Srbije Svetlana Jovanović rekla je da je donošenje ovog zakona veoma važno da bi se eliminisala prekomerna upotreba podataka. Takođe je istakla da je bitna ažurnost i tačnost evidencije.

Na skupu je bilo reči i o pripremljenosti za primenu Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković rekao je i da treba doneti zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je trenutno u pripremi i koji bi trebalo da bude usaglašen sa GDPR.

„Želimo da vidimo kako su pripremljene za primenu GDPR neke institucije, kako je to u zdravstvu, bankarstvu, državnoj upravi i turizmu, kao i u drugim službama. To je važno, jer ako naše institucije obrađuju podatke o građanima EU, moraju primeniti tu uredbu“, rekao je Marković.

Predstavnici tog društva se nadaju da će se posvetiti veća pažnja primeni uredbe i stvaranju boljeg ambijenta za zaštitu podataka o ličnosti.