Centralna i Istočna Evropa napreduju: kada bi se posmatrao kao jedna zemlja, ovaj region bi se nalazio na 38. mestu na svetu po prosperitetu i mogao bi da se poredi sa Čileom, Južnom Korejom i Izraelom; međutim, zauzima tek 44. mesto u pogledu ekonomske otvorenosti.
· Negativan demografski trend, dalji odliv mozgova i tehnološke promene koje donose velike novine predstavljaju izazove za budući rast
· Pojavljuju se tri različite zone prosperiteta: jugoistočni „prehrambeni centar“, baltičko „preduzetničko more“ i centralna „industrijska zaleđa“ – od kojih svaka ima zaseban put u budućnost
· Prosperitet mora da se stvara u samoj zemlji i da se zasniva na raznim konkurentnim malim i srednjim preduzećima
· Digitalno i IT doba stavlja „kreativno prilagođavanje u centar transformacije privrede i države
BDP zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) je porastao do rekordnih nivoa, a validnost njihovih modela rasta koji počivaju na jeftinoj radnoj snazi se dovodi u pitanje; kritični izazovi koje predstavljaju demografija, migracija i digitalna disrupcija predstavljaju pretnje u budućnosti. Prema Izveštaju o prosperitetu u CIE, koji je pripremio Institut Legatum zajedno sa Erste Grupom, ovaj region je kao celina ostvario ogromne pomake i nalazi se na 38. mestu na svetu u pogledu prosperiteta, iako zaostaje kada je reč o ekonomskoj otvorenosti. Sve zemlje CIE suočene su sa preispitivanjem strategija kako bi obezbedile buduću održivost. Kojim god putem budu išle, vladavina prava, integritet i rezultati države, kao i angažovani građani biće od suštinskog značaja za uspeh.
„Biti na prekretnici znači postavljati nekoliko teških pitanja: Kakvu vrstu budućnosti zamišljate? I kako da počnete danas da je planirate? Kao banka, dodali bismo treće pitanje: Odakle će doći finansiranje koje vam je potrebno kako biste izgradili tu budućnost? Zemlje CIE ostvarile su veliki napredak i u Erste-u smo bili neposredni svedoci toga. Ali kako budu ulazile u novu fazu, sa izazovima koji su umnogome drugačiji nego ranije, one moraju da počnu da o sebi razmišljaju na drugačiji način: kao o igračima na većoj, globalnoj sceni, koji se nadmeću u pokušaju da privuku preduzeća koja proizvode veću dodatu vrednost, kvalifikovane kadrove i pametni kapital. Svaka od ovih stavki sama po sebi predstavlja ozbiljan zadatak. Pozdravljamo drugo izdanje Izveštaja o prosperitetu u CIE Instituta Legatum kao priliku da se nastave ovi strateški razgovori. Sa svoje strane ćemo učiniti sve kako bismo obezbedili da zemlje CIE, njihova preduzeća i ljudi imaju pristup diversifikovanom kapitalu koji im je potreban kako bi u ovoj novoj eri svoju igru podigli na viši nivo”, naglasio je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Grupe.
Takođe komentarišući nalaze izveštaja, viši saradnik Instituta Legatum Džejms Sprol rekao je:
„Ovaj izveštaj je istakao izazove i prilike sa kojima je suočen region u tranziciji. Naši nalazi ukazuju na ekonomski model koji počiva na relativno jeftinoj radnoj snazi pod maksimalnim pritiskom. U kontekstu narednih faza ekonomskog rasta, od preduzeća se zahteva da se dalje integrišu u šire evropske i svetske lance nabavke, ali takođe da budu daleko više preduzetnički orijentisana. To može da se ostvari putem stvaranja novih biznisa ili olakšavanja preduzetništva unutar postojećih preduzeća.”
Kada bi se posmatrala kao jedna zemlja, Centralna i Istočna Evropa bi, prema indeksu prosperiteta Instituta Legatum, mogla da se poredi sa Čileom, Južnom Korejom i Izraelom. Po pitanju ekonomske otvorenosti, CIE se nalazi na 44. mestu, delom zbog činjenice da je procenjeno da ima slabo poslovno okruženje. Region posmatran kao celina ima loše ocene u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, lakoće rešavanja problema tehnoloških viškova, percepcija vrednosti marljivog rada i toga da li je dobro mesto za započinjanje biznisa. U pogledu inkluzivnog društva, Centralna i Istočna Evropa se nalazi na 36. mestu – relativno je visoko rangirana po pitanju sigurnosti i bezbednosti, a ima slabije rezultate po pitanju socijalnog kapitala. Zemlje CIE su ostvarile rezultate malo iznad svog ukupnog ranga u pogledu osnaženih ljudi – rangirane su na 37. mestu – s obzirom na relativno dobro obrazovanje, ali slabije zdravstvo.
Izveštaj takođe ukazuje na obrise budućnosti koji se već naziru, uz tri zasebne zone prosperiteta: jugoistočni „prehrambeni centar“, baltičko „preduzetničko more“ i centralno „industrijsko zaleđe“ u neposrednoj blizini Nemačke i Austrije. Svaka oblast ima drugačije prednosti i izazove i svaka će verovatno krenuti zasebnim putem u budućnost.