Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Centralna i Istočna Evropa su na prekretnici

Beograd
Srpska ekonomija

Centralna i Istočna Evropa napreduju: kada bi se posmatrao kao jedna zemlja, ovaj region bi se nalazio na 38. mestu na svetu po prosperitetu i mogao bi da se poredi sa Čileom, Južnom Korejom i Izraelom; međutim, zauzima tek 44. mesto u pogledu ekonomske otvorenosti.

· Negativan demografski trend, dalji odliv mozgova i tehnološke promene koje donose velike novine predstavljaju izazove za budući rast

· Pojavljuju se tri različite zone prosperiteta: jugoistočni „prehrambeni centar“, baltičko „preduzetničko more“ i centralna „industrijska zaleđa“ – od kojih svaka ima zaseban put u budućnost

· Prosperitet mora da se stvara u samoj zemlji i da se zasniva na raznim konkurentnim malim i srednjim preduzećima

· Digitalno i IT doba stavlja „kreativno prilagođavanje u centar transformacije privrede i države

BDP zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) je porastao do rekordnih nivoa, a validnost njihovih modela rasta koji počivaju na jeftinoj radnoj snazi se dovodi u pitanje; kritični izazovi koje predstavljaju demografija, migracija i digitalna disrupcija predstavljaju pretnje u budućnosti. Prema Izveštaju o prosperitetu u CIE, koji je pripremio Institut Legatum zajedno sa Erste Grupom, ovaj region je kao celina ostvario ogromne pomake i nalazi se na 38. mestu na svetu u pogledu prosperiteta, iako zaostaje kada je reč o ekonomskoj otvorenosti. Sve zemlje CIE suočene su sa preispitivanjem strategija kako bi obezbedile buduću održivost. Kojim god putem budu išle, vladavina prava, integritet i rezultati države, kao i angažovani građani biće od suštinskog značaja za uspeh.

„Biti na prekretnici znači postavljati nekoliko teških pitanja: Kakvu vrstu budućnosti zamišljate? I kako da počnete danas da je planirate? Kao banka, dodali bismo treće pitanje: Odakle će doći finansiranje koje vam je potrebno kako biste izgradili tu budućnost? Zemlje CIE ostvarile su veliki napredak i u Erste-u smo bili neposredni svedoci toga. Ali kako budu ulazile u novu fazu, sa izazovima koji su umnogome drugačiji nego ranije, one moraju da počnu da o sebi razmišljaju na drugačiji način: kao o igračima na većoj, globalnoj sceni, koji se nadmeću u pokušaju da privuku preduzeća koja proizvode veću dodatu vrednost, kvalifikovane kadrove i pametni kapital. Svaka od ovih stavki sama po sebi predstavlja ozbiljan zadatak. Pozdravljamo drugo izdanje Izveštaja o prosperitetu u CIE Instituta Legatum kao priliku da se nastave ovi strateški razgovori. Sa svoje strane ćemo učiniti sve kako bismo obezbedili da zemlje CIE, njihova preduzeća i ljudi imaju pristup diversifikovanom kapitalu koji im je potreban kako bi u ovoj novoj eri svoju igru podigli na viši nivo”, naglasio je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Grupe.

Takođe komentarišući nalaze izveštaja, viši saradnik Instituta Legatum Džejms Sprol rekao je:

„Ovaj izveštaj je istakao izazove i prilike sa kojima je suočen region u tranziciji. Naši nalazi ukazuju na ekonomski model koji počiva na relativno jeftinoj radnoj snazi pod maksimalnim pritiskom. U kontekstu narednih faza ekonomskog rasta, od preduzeća se zahteva da se dalje integrišu u šire evropske i svetske lance nabavke, ali takođe da budu daleko više preduzetnički orijentisana. To može da se ostvari putem stvaranja novih biznisa ili olakšavanja preduzetništva unutar postojećih preduzeća.”

Kada bi se posmatrala kao jedna zemlja, Centralna i Istočna Evropa bi, prema indeksu prosperiteta Instituta Legatum, mogla da se poredi sa Čileom, Južnom Korejom i Izraelom. Po pitanju ekonomske otvorenosti, CIE se nalazi na 44. mestu, delom zbog činjenice da je procenjeno da ima slabo poslovno okruženje. Region posmatran kao celina ima loše ocene u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, lakoće rešavanja problema tehnoloških viškova, percepcija vrednosti marljivog rada i toga da li je dobro mesto za započinjanje biznisa. U pogledu inkluzivnog društva, Centralna i Istočna Evropa se nalazi na 36. mestu – relativno je visoko rangirana po pitanju sigurnosti i bezbednosti, a ima slabije rezultate po pitanju socijalnog kapitala. Zemlje CIE su ostvarile rezultate malo iznad svog ukupnog ranga u pogledu osnaženih ljudi – rangirane su na 37. mestu – s obzirom na relativno dobro obrazovanje, ali slabije zdravstvo.

Izveštaj takođe ukazuje na obrise budućnosti koji se već naziru, uz tri zasebne zone prosperiteta: jugoistočni „prehrambeni centar“, baltičko „preduzetničko more“ i centralno „industrijsko zaleđe“ u neposrednoj blizini Nemačke i Austrije. Svaka oblast ima drugačije prednosti i izazove i svaka će verovatno krenuti zasebnim putem u budućnost.

Ostali naslovi

Italija odgovara na kritike evropskih zvaničnika
Srpska ekonomija
Italijanski vicepremijer Mateo Salvini izjavio je danas da kritike evropskih zvaničnika na račun italijanskog budžeta podižu troškove zaduživanja Italije, i da će vlada u Rimu možda zatražiti finansijsko obeštećenje
Tržišta pod pritiskom zbog italijanskog budžeta
Srpska ekonomija
Zabrinutost zbog planova potrošnje nove italijanske populističke vlade opet trese finansijska tržišta u toj zemlji
EU srezala porez na promet za e publikacije
Srpska ekonomija
Ministri finansija Evropske unije odlučili su da snize porez na promet elektronskih knjiga i drugih digitalnih publikacija, i da ga usklade sa nižim naknadama koje se primenjuju na štampane verzije knjiga i magazina
Do kraja godine sednica srpsko-ruskog Mešovitog komiteta u Beogradu
Srpska ekonomija
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da će do kraja godine u Beogradu biti organizovana sednica srpsko-ruskog Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju
U Beogradu konferencija o održivom oporavku za Balkan
Srpska ekonomija
Zvaničnici iz sveta politike i ekonomije razgovaraće u četvrtak i petak u Beogradu, na "Sedmom Samitu EU - jugoistočna Evropa", o održivom razvoju za Balkan - Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji londonskog "Ekonomista"
Sve više turista posećuje Beograd
Srpska ekonomija
U avgustu mesecu je registrovano za 26% više stranih turista u Beogradu koji su ostvarili za 38% više noćenja u odnosu na isti mesec prošle godine, prema najnovijim podacima Sekretarijata za upravu – sektor statistike Grada Beograda
Inicijativa za sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom
Srpska ekonomija
Privredna komora Srbije uputila je inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija da se zaključi sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom, kako visoke carinske stope ne bi bile izazov unapređenju ekonomske saradnje, istakla je Jelana Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS na skupu posvećenom jačanju privrednih veza dve zemlje
Bezbednost na radu od velikog značaja za borbu protiv rada na crno
Srpska ekonomija
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević i zaštitnik građana Zoran Pašalić razgovarali su o novini u oblasti socijalne zaštite, koja se odnosi na objavljivanje spiska neregistrovanih i registrovanih subjekta i poslodavaca kod kojih su zatečena lica koja rade "na crno"
Usporio rast fabričke proizvodnje u SAD u septembru
Srpska ekonomija
Rast proizovdnje u američkim fabrikama je usporio u septembru 2018., jer se proizvođači bore da izađu na kraj sa poremećajima u snabdevanju proisteklim iz trgovinskih sporova SAD-a sa Kinom, Evropom, Meksikom i Kanadom
Samit100 biznis lidera u Beogradu
Srpska ekonomija
Region treba da radi na izgradnji infrastrukture i stvaranju zajedničkog proizvoda, rečeno je u ponedeljak na Samitu100 biznis lidera Jugoistočne Evrope "Dogovor za novo doba" u Beogradu