Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Solarne elektrane sve isplativije za domaćinstva

Beograd
Srpska ekonomija

Računi kupaca-proizvođača koji proizvode energiju za sopstvene potrebe će biti dodatno umanjeni nakon što je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila novu Uredbu o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, čime će se povećati isplativost i skratiti period povraćaja investicije u solarne elektrane, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine.

Kupci-proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno, razliku između preuzete i proizvedene električne energije. Ovom promenom je uklonjena još jedna od barijera za adekvatnu primenu neto-merenja koje je predviđeno za kupce-proizvođače koji su domaćinstva.

„Promena načina obračuna naknade za povlašćene proizvođače je još jedan korak ka punoj primeni neto-merenja, i već sada možemo reći da je i u Srbiji sve isplativije postati kupac-proizvođač. Ova promena će, u zavisnosti od rada solarne elektrane i načina potrošnje, dodatno umanjiti račune domaćinstvima koja imaju solarne elektrane za najmanje 10%, ali na osnovu naših iskustava, računamo da će te uštede dostizati i celih 20%, što će u znatnoj meri ubrzati period povraćaja investicije, ali nadam se da će doprineti i bržem rastu broja kupaca-proizvođača u Srbiji“ – izjavila je Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Od početka aktivne primene u aprilu 2022. godine, i nakon glasnog nezadovoljstva prvih kupaca-proizvođača, došlo je i do nekoliko neophodnih izmena zakona u oblasti finansija, pre svega, Zakona o PDV-u, Zakona o akcizama, i Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Svaka sprovedena izmena zakona je doprinela većoj isplativosti proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, a sa ovom najnovijom Uredbom, isplativost je znatno unapređena.

„Mislim da će nakon početka primene ove Uredbe najveći deo kupaca-proizvođača biti zadovoljniji svojim računima za električnu energiju, i da će ovo biti jedan od motiva da još veći broj građana zakorači u svet proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe. Ono što preostaje je da se i Naknada za pristup distributivnom sistemu (mrežarina) obračunava po istom principu kao što su sve dosadašnje promene urađene, na utrošenu (neto-razliku između isporučene i preuzete) električnu energiju, čime bi i u Srbiji bio u potpunosti ostvaren princip neto-merenja. Pored toga, dodatno ohrabrenje i motiv za dalji rast broja kupaca proizvođača bi bilo i razmatranje modela otkupa viškova na kraju perioda za poravnanje, podsticanje kroz povraćaj (ili smanjenje) PDV-a na opremu za izgradnju solarnih elektrana, uvođenje mogućnosti za prostorno odvajanje mesta proizvodnje i potrošnje električne energije, kao i nastavak rada na uključivanju stambenih zajednica u proizvodnju energije kroz uspostavljanje funkcionalnog modela za ovu grupu prozjumera, izjednačavanje njihovih prava u procesu dobijanja statusa kupca-proizvođača, te omogućavanje vlasništva nad elektranama kupaca-proizvođača trećim licima.“ – dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Od početka primene instituta kupac-proizvođač, više od 2300 domaćinstava proizvodi struju na krovovima svojih porodičnih kuća, sa ukupno instalisanim kapacitetom od skoro 19 MW. Pored toga, još ukupno 823 solarne elektrane su izgrađene od strane privrednih društava sa kapacitetom od skoro 35 MW, kao i 3 stambene zajednice sa instalisanih 69,5 kW solarnih panela.

U saopštenju se podseća de je, u skladu sa Integrisanim nacionalnim planom za energiju i klimu (INEKP), do 2030. godine predviđeno da dostignemo kapacitet od 500 MW solarnih elektrana na krovovima kuća, stambenih zajednica i privrednih objekata. Postojećim tempom, dostizanje ovog cilja bi se ostvarilo 2042. godine, zbog čega je neophodno nastaviti na daljem razvoju distribuirane proizvodnje energije koja se nalazi u rukama građana.

Ostali naslovi

Air France-KLM i SAS potpisali ugovor o partnerstvu
Srpska ekonomija
Francusko-holandska avio-grupa Air France-KLM i vodeća skandinavska avio-kompanija Skandinejvijan erlajns sistem (SAS) potpisali su ugovor o saradnji (kod-šer i interlajn ugovore) koji stupa na snagu od 1. septembra 2024. godine
Tri miliona dinara za poljoprivrednike opštine Golubac
Srpska ekonomija
Fondacija Ana i Vlade Divac, Opština Golubac i Regionalna razvojna agencija Braničevo-Podunavlje, pozivaju sve zainteresovane poljoprivrednike sa teritorije opštine Golubac da se prijave na konkurs za podsticajna sredstva iz lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede u ovoj opštini
Nema nedostatka prostora na bečkom Centralnom groblju
Srpska ekonomija
Više od tri miliona ljudi sahranjeno je na Bečkom centralnom groblju. Iako je ovo groblje veličine 2,4 kvadratna kilometra poslednji put prošireno pre više od 100 godina, nema nedostatka prostora. Centralno groblje, sa oko 330.000 grobnih mesta, spada u najveće komplekse grobalja u Evropi
One i Olimpijada
Srpska ekonomija
U susret Letnjim Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. u Francuskom institutu u Beogradu otvorena je izložba One na Olimpijadi, koja prikazuje kako su se žene borile i izborile za učestvovanje na najvećem svetskom sportskom takmičenju
Prof. dr Vladimir Jakovljević poseban savetnik za visoko obrazovanje
Srpska ekonomija
Prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka, rešenjem ministarke prosvete prof. dr Slavice Đukić Dejanović broj 119-01-9/21/2023-02 od 9. jula 2024. godine imenovan je za posebnog savetnika za visoko obrazovanje
Beč podstiče manje firme u vezi sa veštačkom inteligencijom
Srpska ekonomija
Bečki fond za podsticaj zaposlenih (waff) podržava mala i srednja preduzeća do 64.000 evra za nove razvojne projekte i inovacije, kao i za zapošljavanje vezano za veštačku inteligenciju (VI)
Uz manji karbonski otisak prinosi stabilni a uštede u ratarstvu i do 47%
Srpska ekonomija
Srpski lanac snabdevanja od njive do trpeze emituje šest miliona tona ugljen dioksida na godišnjem nivou, od čega čak 66% dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24%, pokazala je Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa konsultantskom kućom PwC
Studenti iz Srbije u međunarodnom programu plaćene prakse Summer's Cool
Srpska ekonomija
Od kada se Srbija pridružila inicijativi Summer's Cool 2020. godine, skoro 60 talentovanih mladih pojedinaca aktivno je učestvovalo u programu, podstičući svoj lični i profesionalni razvo
Na lepom plavom Dunavu u novom svetlu
Srpska ekonomija
Za jedno od najpoznatijih muzičkih kompozicija na svetu, koje je ostavilo trajan pečat i u filmskoj istoriji, valcer Johana Štrausa „Na lepom plavom Dunavu“, traži se nova moderna filmska interpretacija. Otvoren je međunarodni konkurs „Dunav, tako plav – evergrin u novom svetlu“
Elektronski registar nelegalnih objekata ubrzao bi proces legalizacije
Srpska ekonomija
Dosadašnji pristup rešavanju problema nelegalne gradnje nije dao željene rezultate ni posle gotovo 30 godina, a u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje. Godišnje se reši oko 1.500, dok isto toliko novih nastane