Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

U Silosima sa radom počeo penjački centar sa najvećom stenom u Beogradu!

Beograd
Srpska ekonomija

Ponuda glavnog grada svim ljubiteljima rekreativnog sporta i aktivnosti na otvorenom od danas je značajno bogatija jer je sa radom počeo novi penjački centar „Silosi Utopia“! Centar koji se nalazi u popularnim Silosima ujedno je najveće penjalište u Beogradu, visoko čak 28 metara, sa šest pažljivo formiranih i osiguranih ruta različitih nivoa, kako za početnika, tako i za domaće takmičare. Projekat su zajedno osmislili i realizovali neprofitna organizacija „Gaia pokret“ i sportsko udruženje „Utopia“ uz veliku podršku kompanije A1 Srbija.

Penjalište se prostire preko dve „baterije“ na Silosu 3 ispod kojih je mural „Zemlja u plamenu“ koji je radio naš etablirani umetnika Vuk Đurić – Endo, a koji skreće pažnju na prebrzo otapanje trajno-snežnih vrhova na planinama koje su dom penjačima i alpinistima. Sve rute su atestirane od strane nadležnih ustanova i Građevinskog fakulteta u Beogradu, a nabavljeni su i hvatovi najvišeg svetskog ranga koji se koriste u zvaničnim svetskim takmičenjima.

Od ove godine, slobodno penjanje je uvršteno i u zvanični program Olimpijskih igara u Parizu, a zanimljivo je da se upravo u Silosima od 7. do 23. juna održava izložba „Više od sporta“ u organizaciji Olimpijskog komiteta Srbije.

Slobodno penjanje važi i za najbrže rastući sport na svetskoj sceni upravo zbog svoje popularnosti među rekreativcima, pa ćete danas videti i predškolsku decu, pa i cele porodice kako koriste neke od penjačkih stena i tako aktiviraju celo telo. Važno je napomenuti da se na ovoj steni penje uz sigurnosni pojas na užetu uz sve takmičarske standarde bezbednosti pa je mogućnost povrede gotovo zanemarljiva, bez obzira na nivo predznanja i iskustva.

Sam centar „Silosi Utopia“ imaće i programe obuke, kao i mogućnost grupnog treninga za sportske timove na pripremama ili obrazovne institucije, kao i jačanja timova unutar kompanija. Na Silosima su predviđena i takmičenja raznih nivoa, festivali urbane kulture i rekreacije, ali i saradnja sa spasilačkim službama kakve su vatrogasne jedinice

Kao dugogodišnji partner Doma kulture Silosi Beograd sa kojim deli usmerenost na očuvanje kulture, ekologije, obrazovanja i javnog zdravlja, A1 Srbija podrškom izgradnji penjališta na otvorenom nastavlja da doprinosi kreiranju kvalitetnih i inovativnih sadržaja za sugrađane.

Zahvaljujući neprofitnoj organizaciji Gaia pokret, Silosi su postali sabirnica društvenog života Beograda gde se održavaju vodeće izložbe, izuzetno popularne žurke, festivali hrane i pića, predstave za decu i odrasle, paneli, konferencije, radionice, i uvek posećeni bazari domaćih brendova.

Nakon što su već brojni svetski mediji svetu otkrili ovo jedinstveno mesto, u narednom periodu sledi predstavljanje Silosa na međunarodnoj sceni uz programe i projekte koji su usmereni na dovođenje posetilaca u Beograd i Srbiju.

Ostali naslovi

Air France-KLM i SAS potpisali ugovor o partnerstvu
Srpska ekonomija
Francusko-holandska avio-grupa Air France-KLM i vodeća skandinavska avio-kompanija Skandinejvijan erlajns sistem (SAS) potpisali su ugovor o saradnji (kod-šer i interlajn ugovore) koji stupa na snagu od 1. septembra 2024. godine
Tri miliona dinara za poljoprivrednike opštine Golubac
Srpska ekonomija
Fondacija Ana i Vlade Divac, Opština Golubac i Regionalna razvojna agencija Braničevo-Podunavlje, pozivaju sve zainteresovane poljoprivrednike sa teritorije opštine Golubac da se prijave na konkurs za podsticajna sredstva iz lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede u ovoj opštini
Nema nedostatka prostora na bečkom Centralnom groblju
Srpska ekonomija
Više od tri miliona ljudi sahranjeno je na Bečkom centralnom groblju. Iako je ovo groblje veličine 2,4 kvadratna kilometra poslednji put prošireno pre više od 100 godina, nema nedostatka prostora. Centralno groblje, sa oko 330.000 grobnih mesta, spada u najveće komplekse grobalja u Evropi
One i Olimpijada
Srpska ekonomija
U susret Letnjim Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. u Francuskom institutu u Beogradu otvorena je izložba One na Olimpijadi, koja prikazuje kako su se žene borile i izborile za učestvovanje na najvećem svetskom sportskom takmičenju
Prof. dr Vladimir Jakovljević poseban savetnik za visoko obrazovanje
Srpska ekonomija
Prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka, rešenjem ministarke prosvete prof. dr Slavice Đukić Dejanović broj 119-01-9/21/2023-02 od 9. jula 2024. godine imenovan je za posebnog savetnika za visoko obrazovanje
Beč podstiče manje firme u vezi sa veštačkom inteligencijom
Srpska ekonomija
Bečki fond za podsticaj zaposlenih (waff) podržava mala i srednja preduzeća do 64.000 evra za nove razvojne projekte i inovacije, kao i za zapošljavanje vezano za veštačku inteligenciju (VI)
Uz manji karbonski otisak prinosi stabilni a uštede u ratarstvu i do 47%
Srpska ekonomija
Srpski lanac snabdevanja od njive do trpeze emituje šest miliona tona ugljen dioksida na godišnjem nivou, od čega čak 66% dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24%, pokazala je Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa konsultantskom kućom PwC
Studenti iz Srbije u međunarodnom programu plaćene prakse Summer's Cool
Srpska ekonomija
Od kada se Srbija pridružila inicijativi Summer's Cool 2020. godine, skoro 60 talentovanih mladih pojedinaca aktivno je učestvovalo u programu, podstičući svoj lični i profesionalni razvo
Na lepom plavom Dunavu u novom svetlu
Srpska ekonomija
Za jedno od najpoznatijih muzičkih kompozicija na svetu, koje je ostavilo trajan pečat i u filmskoj istoriji, valcer Johana Štrausa „Na lepom plavom Dunavu“, traži se nova moderna filmska interpretacija. Otvoren je međunarodni konkurs „Dunav, tako plav – evergrin u novom svetlu“
Elektronski registar nelegalnih objekata ubrzao bi proces legalizacije
Srpska ekonomija
Dosadašnji pristup rešavanju problema nelegalne gradnje nije dao željene rezultate ni posle gotovo 30 godina, a u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje. Godišnje se reši oko 1.500, dok isto toliko novih nastane