Povoljna fiskalna situacija u Srbiji

Povoljna fiskalna situacija omogućava da emisija državnih hartija u Srbiji bude ispod planiranog nivoa. Nakon značajnijeg povećanja, prinosi će možda rasti sporije u predstojećim kvartalima. Fiskalni podaci pokazuju da je Srbija zabeležila suficit od 51 milijardu RSD u prvih osam meseci ove godine, pokazuje Analiza Erste Grupe.

Deflatorni rizici u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) deluju kao da su nestali, u uslovima snažnog ekonomskog rasta, sve veće potražnje na tržištima rada i oporavka kreditne aktivnosti. Kao posledica toga, stope i prinosi su se u skladu sa tim povećali u većini zemalja CIE u proteklim kvartalima. Pozitivno je to što je veći deo povećanja prinosa iza nas i očekuje se prosečno povećanje prinosa od samo 30 baznih poena u predstojeća četiri kvartala.

Zemlje CIE se nalaze u relativno dobrom položaju u pogledu izdavanja duga ove godine: 62-100% planiranog finansiranja je već bilo realizovano do kraja septembra. Rumunija, koja se nalazi na donjem kraju ovog raspona, tek treba da plasira emisiju u lejima (RON), ali se čini da je plan emisija u stranim valutama ispunjen, sa nedavno uspešno emitovanim evroobveznicama sa dospećem od 10 i 20 godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi EUR. Još jedna zemlja koja je nedavno uspešno izdavala evroobveznice bila je, što možda predstavlja iznenađenje, Mađarska, pošto je prodala hartije od vrednosti sa dospećem od sedam godina u iznosu od jedne milijarde EUR u septembru.

U Srbiji se takozvana strategija dinarizacije realizuje već određeno vreme, ali je nedavno Poljska takođe objavila planove da namerava da smanji količinu postojećeg deviznog duga za oko 11 milijardi zlota (PLN) 2019. godine, što podrazumeva procenat zanavljanja koji je daleko ispod 100%.

Možda deluje da Srbija ostvaruje slabije rezultate s obzirom na to da je izdala manje od 280 milijardi RSD do kraja septembra, dok plan za celu godinu predviđa skoro 550 milijardi RSD, ali velike rezerve gotovine, prihodi od privatizacije i veoma povoljna fiskalna situacija omogućavaju da ove godine emisija bude ispod planiranog nivoa. U suprotnoj situaciji se nalazi Slovenija koja je znatno unapred finansirala potrebe za ovu godinu (i stoga ima veoma veliku gotovinsku rezervu).

Ostali faktori

Nakon što je NBS snizila referentnu stopu na 3% u junu, očekujemo da kreatori monetarne politike ostanu uzdržani tokom cele godine; očekujemo (kao i NBS) postepen porast inflacije, kako efekat baze bude postepeno bledeo i kako se budu pojačavali pritisci faktora sa strane potražnje (brži ekonomski rast) i strane ponude (pritisak na zarade). Takođe, devizna kretanja pokazuju da su devizne intervencije dovoljne da bi se obuzdali blaži pritisci u pravcu deprecijacije srpskog dinara u datom momentu. Stoga ne očekujemo efekte sa strane monetarne politike na kretanja prinosa do kraja godine.

Što se tiče ostalih faktora, glavna vest u 2018. godini jeste sporazum o 25-ogodišnjoj koncesiji za Aerodrom Beograd, potpisan u martu, koji bi Srbiji trebalo da donese do 1,5 milijardi EUR, od kojih bi država mogla da dobije oko 417 miliona EUR u vidu avansne isplate tokom poslednjeg kvartala i 5-16 miliona godišnje po osnovu naknada.

Fiskalni podaci pokazuju da je Srbija zabeležila suficit od 51 milijarde RSD u prvih osam meseci ove godine, premašujući očekivanja. U poslednjem kvartalu očekujemo ekspanzivniji fiskalni stav, pri čemu će porast penzija i plata u javnom sektoru igrati ključnu ulogu. Međutim, zahvaljujući dosadašnjim povoljnim fiskalnim kretanjima, dobrom ekonomskom učinku i najavljenim operacijama otkupa državnih obveznica, ne predviđamo rizike po održivost javnog duga.

Sve u svemu, očekujemo da se prinos na srpske obveznice u RSD sa dospećem 2023. zadrži na nivou od oko 3,8% tokom godine, uz pritiske u pravcu rasta koji potiču iz kretanja prinosa benchmark hartija u USD, dok sa druge strane predviđamo određeni prostor za dodatnu blažu kompresiju spredova.