Srbija na putu inovacionog rasta

Srbija je odabrala put inovacionog rasta i jasno stavila do znanja da svoju industriju i ekonomiju želi da digitalno transformiše, a za izgradnju inovacionog ekosistema i podršku kompanijama ove godine obezbeđen je pet puta veći budžet, a u idućoj godini planiramo da još više uvećamo sredstva za inovacioni razvoj", rekao je ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović na 4. Međunarodnom forumu o saradnji koji se održava na Zlatiboru.

On je rekao da se u naučno-tehnološke parkove ulaže više od 70.000 evra, da je predviđeno pokretanje novih regionalnih inovacionih startap centara , da će biti nastavljen program podrške ženskom inovacionom preduzetništvu, a kao novi program uvedena podrška u inovacionom razvoju lokalnih samouprava kroz "smart city" i "safe city", saopštila je PKS.

"Želimo da u Srbiji primenimo novu industrijsku politiku Evrope koja ima četiri stuba: tehnologije, finansije, tržište i ljudske resurse. Inženjeri predstavljaju resurs na kojem Srbija planira svoj budući industrijski razvoj i novu generaciju fabrika - fabrike budućnosti u kojima će zajedno raditi pametni roboti i inteligentne mašine", naveo je Popović.

On je dodao da se u trenutno radi na programu formiranja mreže centara tehnološke kompetitivnosti naučno-tehnološke izvrsnosti za domen proizvodnih tehnologija, u procesu je pilot projekat formiranja centra tehnološke kompetitivnosti za kibernetsko-fizičke proizvodne sisteme i formiranje ministarskog saveta za digitalnu inovaciju, a u planu je izgradnja inovacionog centra za robotiku.

Danilo Golubović, savetnik ministra za EU integracije Vlade Srbije naveo je da je pre dva dana predsednica Generalnog direktorata za regionalne politike predložila osnivanje fonda za sufinansiranje lokalne samouprave za projekte, jer često žele da učestvuju u projektima koji su odlični, ali nemaju finansijska sredstva da ih realizuju.

Golubović očekuje da će Ministarstvo finansija i Razvojna agencija Srbije podržati ovu ideju koja bi značajno doprinela iskorišćenju sredstava.

Golubović je podsetio da je Srbiji od nedavno na raspolaganju peta komponenta pomoći za ruralni razvoj, takozvani IPARD II i da je Srbiji na raspolaganju do 2020. godine 175 miliona evra potencijalnih bespovratnih sredstava .

Međunarodni forum o saradnji koji organizuju Razvojna agencija Srbije i Razvojna agencija za mala i srednja preduzeća Republike Srpske poprimio je ove godine međunarodni karakter.

"Međunarodna saradnja je jedan od osnovnih stubova rada naše agencije. Na procesima industrije 4.0, digitalizacije i razvoja ljudskih resursa biće bazirane aktivnosti Vlade Srbije i RAS-a kao osnovnog partnera da se implementiraju svi projekti lokalnog ekonomskog razvoja i razvoja na centralnom nivou. Primat agencije je rad sa domaćim i stranim investitorima, kao i sa malim i srednjim preduzećima da se uključuju u lance dobavljača", rekao je v.d. direktora Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić.

Bojan Ćudić, koordinator Konzorcijuma Evropske mreže preduzetništva Republike Srpske podsetio je da je se na prethodna tri foruma okupilo više od 600 kompanija iz zemalja regiona, a da je su ove godine imamo predstavnike oko 300 preduzeća iz 11 zemalja.

"Konzorcijum Republike Srpske koji je član Evropske mreže preduzetništva do sada je podržao više od 2000 preduzeća, najviše kroz internacionalizaciju poslovanja i unapređenje inovativnih kapaciteta i pristup finansijama, a u narednom periodu radićemo na komercijalizaciji intelektualne svojine i digitalizaciji poslovanja“, objasnio je on.

Stefen Hudolin, rukovodilac operacija delegacije EU u Republici Srbiji naveo je da sektor MSP u Srbiji još uvek ima dosta problema, ali da Evropska unija kroz različite projekte pomaže tom sektoru.

Imamo jedan paket koji bi omogućio lakši pristup za privrednike, ali i investitore kojima je najvažnija pouzdana situacija. To je značajno za EU, ali i za Srbiju, jer 2/3 proizvoda odavde ide na evropsko tržište", naveo je Hudolin.

Mihailo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije naveo je da je najvažnije funkcionisanje regionalnog tržišta i sloboda protoka kapitala i robe.

"Bitno je da naše ekonomije prihvate one mehanizme koji su pokrenuti da bi na tržištu Evrope opstale kao konkurentne. Proces digitalizacije je jako bitan, kako bi kompanije i ceo region napredovali tehnološki, jer to traže kompanije koje ovde dolaze", zaključio je Vesović.

U okviru 4. Međunarodnog foruma održani su i paneli o finansiranju malih i srednjih preduzeća Zapadnog Balkana - WB EDIF projekat, Lokalni i regionalni razvoj i EU integracije, Javno privatno partnerstvo, kao i bilateralni susreti privrednika u okviru Evropske mreže preduzetništva.