Srbija da što pre digitalizuje podatke iz zdravstva i koristi za otkrivanje novih lekova

Digitalizovani zdravstveni podaci su nam neophodni za klinička istraživanja, otkrivanje novih lekova i lečenje retkih i teških bolesti. Pandemija korona virusa je bila poziv za buđenje celom svetu da sarađuje i razmenjuje informacije i ako Srbija u tome ne bude učestvovala, pacijenti u Srbiji neće imati puno koristi.

To je preporuka britanskih eksperata, koji su u poseti našoj zemlji u okviru projekta „UK Excellence Biotech Hub“, koji sprovodi NALED uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Tim eksperata juče se sastao s ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelenom Begović,  stručnjacima Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, posetio Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering, lokaciju na kojoj će biti izgrađen BIO4 kampus i u prostorijama NALED-a razgovarao sa domaćim stručnjacima o razvoju biotehnološkog ekosistema u Srbiji.

Velika Britanija ima jedan od najboljih ekosistema za razvoj biotehnologije i brojna iskustva koja može da preuzme Srbija. Kako su naveli eksperti, tri ključna koraka za uspeh su dobar regulatorni okvir i politička volja, obezbeđivanje infrastrukture potrebne naučnicima za istraživanja, kao i podsticanje razvoja kompanija koje će komercijalizovati otkrića naučne zajednice.

- Britanija je razvoj nauka o životu unela u Industrijsku strategiju 2010. i od tada kreće veliki razvoj biotek ekosistema. Povezane su sve relevantne institucije, Nacionalna zdravstvena služba, regulatorna tela, univerziteti i privreda. Pokrenut je i projekat sekvenciranja 100.000 genoma, s posebnim fokusom na otkrivanje lekova za retke bolesti i određene vrste raka. Važni temelji formiranja ekosistema bili su  transparentnost i poštovanje etičkih standarda, a sve je pratila podrška političara, koji su i iz ličnog iskustva znali zašto je biotehnologija važna. Premijer Dejvid Kameron izgubio je dete koje je bolovalo od retke bolesti – rekao je savetnik za genomiku i bioetiku Mark Bejl.

Zamenik generalnog direktora Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (EMBL) Evan Berni istakao je ovu instituciju kao dobar primer u razvoju infrastrukture za naučnike i studente. Istraživači iz 28 zemalja koje su osnovale EMBL mogu da rade na najsavremenijim i najmoćnijim rendgenima ili mikroskopima, koriste podatke iz svih dostupnih studija, istražuju i povezuju se s kompanijama u cilju komercijalizacije proizvoda. Pristup podacima EMBL-a imaju milioni naučnika, a svakog dana u proseku pošalju 107 miliona upita. Berni je pojasnio da je za razvoj jednog leka za retke bolesti potrebno i više od 10 godina i košta milione evra, pa je veza nauke i privrede, i razmena informacija nešto što može put do leka značajno da skrati.  

Naučnik Nikola Novčić koji radi za kompaniju Kvel Terapeutiks i Alesder Tong, osnivač Selvidž kepital fonda, pojasnili su da pristup finansiranju razvoja biotehnoloških kompanija  može da ide iz četiri pravca – da novac obezbedi država kroz svoje programe, ulaganjem pojedinaca (anđela investitora), razvijanjem startapova u okviru akceleratora ili privlačenjem ulaganja velikih institucionalnih investitora. Investiranje u razvoj biotehnološke kompanije traje nešto duže nego kod drugih i može da uzme 2-3 godine, a one su neophodne za razvoj novih lekova imajući u vidu predviđanja da će do 2050. populacija narasti na 9,7 milijardi ljudi, do 2030. broj smrti od raka povećaće se za čak 45% dok će kardiovaskularne bolesti i dalje biti dominantan razlog smrtnosti (trenutno su odgovorne za 31% preranih smrti).

Britanski eksperti su u uzvratnoj poseti nakon što je delegacija Srbije predvođena ministarkom Begović posetila Britaniju u januaru. Posetu su organizovali NALED i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.