Rast proizvodnje i izvoza meda

Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji, a da je tehnologija napredovala vidi se iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u produktivnosti. Da bi se ovaj trend rasta nastavio mr Mirjana Miščević iz PKS je na sednici Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda istakla da je neophodno da resorno ministarstvo imenuje Referentnu laboratoriju za analize meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Tema sednice bila je "Aktuelna situacija u pčelarstvu", i tom prilikom je prof. dr Dušanka Milojković Opsenica predstavila "InovaLab" - Laboratoriju za ispitivanje autentičnosti hrane Inovacionog centra Hemijskog fakulteta koja je akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije u skladu sa zahtevima standarda  SRPS ISO/IEC  17025:2006, saopštila je PKS. 

Laboratorija funkcioniše kao zasebna celina u okviru fakulteta i proistekla je iz naučno-istraživačkih i inovacionih projekata u oblasti razvoja analitičkih i statističkih postupaka za proveru autentičnosti botaničkog i geografskog porekla pre svega meda i drugih pčelinjih proizvoda, ali i vina i ostalih prehrambenih proizvoda. "InovaLab" je moderna analitička laboratorija koja okuplja visokostručni kadar i opremu savremene tehnologije. Oslanja se na ogromno iskustvo u radu u oblasti analitičke hemije i hemije hrane, odlično poznavanje raznovrsnih analitičkih i statističkih metoda, dostupnost najnovije naučne i stručne literature, kao i značajnu međunarodnu saradnju sa ekspertima iz oblasti analize hrane.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nenad Terzić i Zoran Ivanović, koji su naveli da je u toku izrada Pravilnika o kvalitetu meda koji ne obuhvata med sa dodacima. U toku sastanka je predsednik Grupacije za pčelarstvo Srbislav Vidojević iz firme "Timomed" upoznao prisutne sa aktuelnom situacijom u pčelarstvu.

Na skupu je istaknuto da Srbija raspolaže prirodni resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti. Pčele svojim radom stvaraju dragocene proizvode koji spadaju u najzdraviju hranu u ishrani stanovništva, zbog čega te prirodne resurse treba maksimalno koristiti u budućnosti.

U 2017. godini Srbija je raspolagala sa 849.000 košnica, što je za 43% više nego 2011. godine i za 7% više od predhodne godine. Prema podacima pčelarske privrede procenjuje se da će broj košnica u narednoj godini i dalje rasti, čak i preko 1.000.000 komada. 

Istovremeno, proizvodnja meda u 2017. godini je iznosila je 7014 tona, što je u istom nivou kao i 2011. godine i za 22% više nego predhodne godine dok se procenjuje se da je u 2018. godini iznosila 10.000 tona. 

Ukupan izvoz meda u 2017. godini, iznosio je 2.538 tona u vrednosti od 9.800.000 USD što je za 35% manje nego 2013. godine, a 7% više nego predhodne godine. Najviše meda prošle godine iz Srbije je izveženo u Italiju  i Norvešku. U prvih dest meseci 2018. godine, izveženo je 2,101.4 tona meda  ili u vrednosti 9.740.000 USD što je 23% više nego predhodne godine, dok je uvoz meda iznosio svega 31,7 tona ili u vrednosti od 190 300 USD i smanjen je 46% u odnosu na 2017. godinu.

Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Republici Srbiji. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i spontanih biljnih vrsti, od velikog su značaja za druga poljoprivredna gazdinstva i ekosistem uopšte. Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u produktivnosti. Da bi se ovaj trend rasta pčelarske proizvodnje nastavio mr Mirjana Miščević, samostalna savetnica u PKS, je istakla da je neophodno da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede imenuje Referentnu laboratoriju za analize meda i drugih pčelinjih proizvoda.