Predstavljeni ciljevi održivog razvoja

Prvi Italijansko-srpski susret na temu Ciljeva održivog razvoja, koji su sadržani u Agendi 2030. Ujedinjenih nacija, završen je okruglim stolom u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Razgovaralo se o prioritetima održivog razvoja i tome kako je moguće doći do novog kulturnog modela i tako poboljšati održivost.

«Važna je sientifikacija društva, pre svega političara, koji bi bili spremni da slušaju umne ljude koji su odgovorni prema budućnosti svojih generacija i koji nisu spremni da troše budućnost finansirajući neuspele poduhvate. Mislim da je to jedini put i zato mislim da organizacija kao ova ima veliki značaj u tom moralnom, etičkom smislu zbog toga što treba da probudi savest onih koji donose odluke», istakao je profesor Dragan Đuričin.

Fokus susreta zasnovan je na inicijativama Rimskog kluba, osnovanog u Rimu 1968. godine, a to su – nejednakost, klimatske promene, energetski resursi, zaštita mira i globalizacija. Rimski klub čine istaknuti pojedinici iz sveta nauke, privrede i politike koji su iz brige za budućnost čovečanstva spremni da na multidisciplinarni, sistemski i celovit način konkretno doprinesu izgradnji boljeg sveta.

Na okruglom stolu osim profesora Đuričina, govorili su dr Karlos Alvarez Pereira, profesor Ugo Bardi, profesor Jošicugu Hajaši, dr Nebojša Nešković, prof. Radmilo Pešić, prof. Dragan Simeunović, dr David Skalmani i prof. Anđelo Tartalja. Moderatori skupa su bili direktorka Srpske ekonomije Danka Milošević i dr Paolo Batineli, ataše za nauku, Ambasade Italije u Srbiji.

Pojedini govornici su istakli da je za porast svesti o održivom razvoju vrlo značajno obrazovanje. Moderatorka skupa i direktorka Srpske ekonomije Danka Milošević je zaključila da bi bilo vrlo važno da Ministarstvo prosvete razmisli o uvođenju održivog razvoja kao izbornog predmeta u školskom sistemu.

Do sada je Srpska podružnica organizovala osam predavanja – o radioaktvnom otpadu u Srbiji, migracijama kao bezbedonosnom izazovu za jugoistočnu Evropu, fundamentalnim idejama za novu paradigmu u ekonomiji, hrani i poljoprivrednim resursima u XXI veku, ekonomiji i politici za relizaciju Ciljeva održivog razvoja, sudbini stranaca u evropskoj migrantskoj krizi, astronomskim uzrocima klimatskih promena na Zemlji i misteriji novca.