Srpska privreda će zabeležiti veći rast BDP-a u 2019. godini

Odeljenje za ekonomska istraživanja Addiko banke predviđa da će srpska privreda i u 2019. godini zabeležiti rast BDP-a u skladu sa pozitivnim trendom, nakon najnovijeg izdanja biltena Kvartalni trendovi za 4. kvartal 2018. godine. Rast BDP-a se bazira na intenzivnoj domaćoj potražnji, daljem povećanju udela na izvoznom tržištu, ublažavanju fiskalne politike i povoljnim uslovima finansiranja. U 2019. godini će budžet po osnovu rasta javnih kapitalnih rashoda i socijalnih davanja biti uravnotežen, a stručnjaci Addiko banke predviđaju smanjenje javnog duga do nivoa od 50 odsto BDP-a usled jakog nominalnog rasta, primarnog viška, jeftinijeg finansiranja duga i jakog dinara.

Rast BDP-a u 4. kvartalu (3,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine) bio je baziran na snažnoj domaćoj potražnji, tj. povećanju lične potrošnje i nešto većem rastu investicija.

Stručnjaci Addiko banke zadržavaju prognozu rasta za 2019. godinu od 3,5 odsto na osnovu dinamične domaće potražnje, rasta udela na izvoznom tržištu, ublažavanja fiskalne politike i povoljnih uslova finansiranja. Uprkos usporavanju eksterne potražnje i mnogim eksternim neizvesnostima po pitanju svetske trgovine i uslova finansiranja, investicije predstavljaju jedan od ključnih pokretača stranih direktnih investicija u proizvodnom sektoru, zatim sektoru izgradnje pruga/puteva i projekata energetske infrastrukture gde finansiranje od strane države iznosi 2,5 milijarde EUR, kao i sektoru nekretnina, pored velikih dobiti preduzeća, jeftinog finansiranja i smanjenja poreza privredi u 2019. godini. Percepcija poslovne klime se takođe nalazi u zelenoj zoni u anketi o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2018. godinu, pošto je Srbija najviše napredovala u odnosu na ostale zemlje jugoistočne Evrope (skok sa 70. na 65. mesto) po osnovu velikih stranih direktnih investicija, intenzivnog rešavanja problematičnih dugovanja i pristupačnijeg finansiranja malih i srednjih preduzeća. Poslovna klima u Srbiji se rangira znatno iznad rejtinga BB srednje u odnosu na konkurente i nešto iznad rejtinga BBB srednje.

Veći rast lične potrošnje se bazira na intenzivnijem korišćenju prihoda od većih zarada i penzija, velikom skoku doznaka, rastu zaposlenosti i pojačanom kreditiranju potrošnje. Očekuje se da intenzivan rast izvoza bude nastavljen, uz pomoć velikog proširenja kapaciteta u izvoznim sektorima i poljoprivredi, koja će uprkos velikoj uvoznoj potražnji imati manje negativan neto trgovinski doprinos u odnosu na 2018. godinu.

Uprkos jačanju faktora potražnje, inflatorni pritisci su mali, uz baznu inflaciju koja se kreće znatno ispod ciljanog opsega NBS od 3,5%+/-1,5pp, dok su inflatorna očekivanja pod adekvatnom kontrolom u naredne dve godine. Pad cena nafte, smanjenje cena prehrambenih proizvoda i znatni bazni efekti, uz stabilan dinar, održavaće inflaciju ispod nivoa od 2 odsto do narednog proleća. Stručnjaci Addiko banke ponovo očekuju da će prosečni indeks potrošačkih cena iznositi 2 odsto u odsustvu značajnih kolebanja na strani ponude kod cena prehrambenih proizvoda.

Uz tekući, usporeni, uzlazni trend u evrozoni, konkurentnost srpske privrede i rast udela na izvoznom tržištu, intenzivnu izgradnju izvoznih kapaciteta, a naročito veliki izvoz u poljoprivredi i IT sektoru, predviđa se visoki jednocifreni rast izvoza u periodu 2019-2020. Pored toga, veliki rast industrijskih kapaciteta, privatizacije (RTB Bor, pojedine banke u većinskom vlasništvu države), ekspanzija inostranih maloprodajnih lanaca, veći projekti u sektoru nekretnina i veća dobit stranih banaka predstavljaju faktore koji utiču na rast stranih direktnih investicija od skoro 6,5 odsto BDP-a.

S obzirom na to da je efikasnije dvosmerno upravljanje deviznim kursom umanjilo osetljivost dinara na regionalne epizode povećanog deviznog rizika, očekuje se ograničen kurs u rasponu od 117 do 119 dinara za evro u prvoj polovini 2019. godine. Konstruktivna srednjoročna prognoza kretanja dinara koju daju stručnjaci Addiko banke bazira se na povećanoj potencijalnoj stopi rasta BDP-a, smanjivanju rizika u fiskalnom smislu, velikim stranim direktnim investicijama i rastu izvoza koji predstavljaju podršku rebalansu kapitalnog računa, dok istovremeno rastu interesovanja za sredstva u Srbiji na osnovu rasta rejtinga i uključivanja u indekse za tržišta u razvoju.

Addiko banka predviđa da će NBS ostati uzdržana u dužem vremenskom periodu u odsustvu boljitka kod bazne inflacije, uprkos velikom rastu BDP-a i smanjenom tržištu rada. Dugoročni dinarski prinosi imaju mali silazni potencijal zahvaljujući većim izgledima rasta, fiskalnoj disciplini i manjim potrebama za finansiranjem, novoj politici MMF-a i poboljšanim izgledima za rejting države.

Javni dug nastavlja da opada do nivoa od 50 odsto BDP-a do kraja 2019. godine, zahvaljujući velikom nominalnom rastu BDP-a, solidnom primarnom suficitu (~2,5 odsto BDP-a), nižoj ceni servisiranja duga i jačem dinaru. Uz državni dug koji se na srednji rok kreće prema rejtingu BB srednje uz ograničene eksterne disbalanse, očekuje se da će rejting agencije dodeliti viši rejting Srbiji pre početka sinhronizovanije normalizacije globalne i domaće monetarne politike.

Addiko banka očekuje da će se intenzivirati kreditna aktivnost u 2019. godini, uz očekivani prosečni rast od oko 8 odsto. Pored ekonomskog rasta i oporavka tržišta rada, finansijski uslovi na tržištu ostaju povoljni pošto intenzivnija konkurencija između banaka i nastavak smanjenja problematičnih kredita i dalje utiču na povećanje apetita banaka za preuzimanje rizika i doprinose blažim uslovima kreditiranja.

U pogledu depozita, Addiko banka predviđa nešto sporije prikupljanje depozita u narednom periodu, što će rezultirati godišnjim rastom od oko 7,4 odsto u 2019. godini, prevashodno usled efekata visoke baze, ali i usled povećane potrošnje i spremnosti na investiranje u okolnostima kontinuirano niskih kamatnih stopa.