Trendovi u kreditnoj aktivnosti za prvo promesečje

Posmatrano na međugodišnjem nivou, kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru nastavila je da usporava pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Bez efekta promene deviznog kursa, međugodišnji rast ukupnih kredita nemonetarnom sektoru usporio je u martu na 3,7%, uz usporavanje rasta kredita privredi na 2,0% i kredita stanovništvu na 4,4%, stoji u izveštaju Narodne banke Srbije o trendovima u kreditnoj aktivnosti za prvo tromesečje.

I ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru (koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja) nastavili su da usporavaju međugodišnji rast u 2023, koji je u martu iznosio 3,5%.

Krediti privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, u prvom tromesečju smanjeni su za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8%. Oko polovine smanjenja odnosi se na investicione kredite, za kojima slede nekategorisani krediti i krediti za likvidnost i obrtna sredstva, na čije smanjenje je uticalo i dospeće kredita iz garantne šeme. Dospeće kredita iz garantne šeme, čiji će efekti, prema našim procenama, biti najizraženiji tokom prvog polugodišta, odrazilo se na pad kredita mikropreduzećima i malim preduzećima, kojima je odobreno najviše tih kredita (oko 72%), dok je zaduživanje srednjih i velikih preduzeća povećano. Posmatrano po delatnostima, smanjeno je zaduženje preduzeća iz prerađivačke industrije, poljoprivrede, saobraćaja i poslovanja nekretninama, dok je poraslo zaduženje preduzeća iz energetike i trgovine.

Krediti stanovništvu su u prvom tromesečju, po isključenju efekta promene deviznog kursa, smanjeni za 0,8 milijardi dinara, ili za 0,1%, usled smanjenja nekategorisanih i gotovinskih kredita, kao i manjeg kreditiranja preduzetnika, dok su stambeni krediti nastavili da rastu. Takva kretanja uticala su na to da učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu bude dodatno povećano u odnosu na kraj 2022, na 40,4% u martu, pri čemu su gotovinski krediti i dalje najzastupljenija kategorija, sa učešćem od 43,7% u martu.

Narodna banka Srbije je nastavila zaoštravanje monetarnih uslova tokom prvog tromesečja, što je opredelilo nastavak rasta kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca i kamatnih stopa na dinarske kredite, koje su u prvom tromesečju u proseku iznosile 6,4% za privredu i 13,4% za stanovništvo (naspram 5,9% i 11,9%, respektivno, u četvrtom tromesečju 2022). Takođe, nastavak zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke opredelilo je dalji rast kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra, a time i rast kamatnih stopa na kredite u evro znaku na domaćem tržištu, koje su u prvom tromesečju u proseku iznosile 5,8% za privredu i 6,8% za stanovništvo (naspram 4,8% i 5,5%, respektivno, u četvrtom tromesečju 2022).

stanja ukupnih plasmana privredi i stanovništvu tokom prvog tromesečja smanjena je za 0,7 procentnih poena, na 34,4% u martu, pod uticajem pada dinarskih i rasta devizno indeksiranih plasmana. Od toga, stepen dinarizacije plasmana privredi smanjen je za 1,3 procentna poena, na 18,1% u martu, pri čemu je na pad dinarskih plasmana uticalo i dospeće kredita iz garantne šeme, od kojih je većina (preko 60%) bila odobrena u dinarima. Dinarizacija plasmana stanovništvu smanjena je za 0,3 procentna poena, na 52,8%, usled manjeg iznosa dinarskih kredita čiji dominantan deo čine gotovinski krediti kao i nastavka rasta stambenih kredita, koji su gotovo u potpunosti indeksirani u evrima.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje se tokom prvog tromesečja našlo na dosad najnižem nivou od 3,0% u martu, ukazuje na to da rast troškova otplate kredita, koji je posledica rasta kamatnih stopa, kao i prestanak važenja nekih mera kojima je podržavan privatni sektor tokom pandemije, nije uticao na kvalitet aktive banaka. U odnosu na jul 2015, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima niže je za 19,4 procentna poena. Pokrivenost problematičnih kredita i dalje je na visokom nivou – ispravke vrednosti ukupnih kredita u martu iznosile su 102,9% bruto problematičnih kredita, dok su ispravke vrednosti problematičnih kredita bile na nivou od 58,4% bruto problematičnih kredita.