Radna odeća u prehrambenoj industriji

U skorašnjoj studiji koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Norstat u ime dobavljača tekstilnih usluga, kompanije Lindström, anketirano je 940 korisnika radne odeće u prehrambenoj industriji u 11 evropskih zemalja. Rezultati pokazuju da higijenske prakse u prehrambenoj industriji možda nisu toliko robusne koliko se pretpostavlja, što predstavlja potencijalni rizik za bezbednost hrane.

Ova studija je otkrila da je pranje radne odeće kod kuće i dalje uobičajeno, čak i tamo gde poslodavci pružaju profesionalnu uslugu pranja. Značajan deo korisnika, 73%, nosio je radnu odeću kući na pranje. Još više zabrinjava to što je 64% onih koji peru kod kuće izjavilo da to rade na temperaturama ispod 70°C - nedovoljno da efikasno eliminišu štetne bakterije. Iako peglanje takođe može značajno da smanji prisustvo bakterija, manje od jedne trećine ispitanika je izjavilo da uvek peglaju svoju odeću.

Primarna motivacija za pranje kod kuće bila je zabrinutost zbog higijene i kvaliteta čišćenja, pri čemu 18% njih veruje da pranje kod kuće daje bolje rezultate od industrijskog pranja. Pored toga, 20% je navelo nedostatak čiste radne odeće kao razlog za donošenje odeće kući.

„Ovi podaci su zabrinjavajući. Pranje radnih odela kod kuće ne prati odgovarajuća procedure i tako povećava rizik od unakrsne kontaminacije. Odeća može biti izložena kućnim bakterijama, alergenima i bilo kakvim stranim predmetima koji ne bi trebalo da završe u prostoru za preradu hrane i gotovim proizvodima“, kaže Čila Kovač - Rahoi iz kompanije Lindström.

Studija je takođe otkrila da jedna trećina zaposlenih nije svesna higijenskih standarda koje njihov objekat mora da poštuje, a 24% ih je priznalo da nosi radnu odeću i van radnog mesta, što dodatno povećava rizik od kontaminacije.

„I sumnjali smo da je problem iznošenja radne odeće iz proizvodnih prostorija rasprostranjeniji nego što se priznaje. Slični obrasci su se pojavili tokom razvoja našeg rešenja alarma za radnu odeću – inteligentnog sistema koji koristi digitalnu tehnologiju za otkrivanje i upozoravanje ako se odeća iznosi van određenih zona“, dodaje Čila.

Kako bezbednost hrane i dalje predstavlja globalnu brigu, ovi nalazi ističu potrebu za jačim, standardizovanim praksama u upravljanju radnom odećom.

„Higijena radne odeće počinje još od njenog dizajna. Odeća treba da bude izdržljiva i bez karakteristika koje predstavljaju rizik od kontaminacije. Oštećene odeća mora se brzo popraviti, jer pocepani rukav ili nedostajuća kopča mogu da sadrže bakterije, ili čak da završe u hrani. Pranje radne odeće kod kuće se apsolutno ne preporučuje, zbog mnogih rizika od kontaminacije tokom pranja i transporta, kao i zbog nedostatka kontrole kvaliteta i mogućnosti popravke“, kaže Čila Kovač Rahoi.

Studija jasno ističe široko rasprostranjen jaz između najboljih praksi i svakodnevne realnosti u higijeni radne odeće u prehrambenoj industriji. Pošto rizik od unakrsne kontaminacije ostaje

kritična pretnja po bezbednost hrane, neophodno je ponovo proceniti ove higijenske prakse u prehrambenim kompanijama.