Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Borba protiv šverca duvana i akcizni kalendari ključni za povećanje budžetskih prihoda

Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja regiona
RAS foto: Djordje Kojadinović
Srpska ekonomija

Zahvaljujući odlučnoj borbi protiv šverca duvana i dobroj praksi usvajanja akciznih kalendara, u zemljama regiona budžetski prihodi beleže konstantan i stabilan rast.

U Srbiji, priliv sredstava od akciza i PDV-a na duvanske proizvode u 2023. godini iznosio je 165,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 40 odsto u odnosu na 2016, kada je priliv po ovom osnovu iznosio 118 milijarde dinara. Ovakvom rezultatu doprinela je i borba protiv šverca duvana, odnosno mere koje države i industrija preduzimaju kako bi se šteta po budžetske prihode smanjila na najmanju moguću meru.

„U Srbiji su postignuti fantastični rezultati, međutim crno tržište duvana i dalje predstavlja veliki izazov“, istakao je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan Tobacco International (JTI) za Zapadni Balkan na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja regiona i dodao da je borba protiv nelegalnog tržišta duvana od izuzetnog značaja s obzirom da u regionu Zapadnog Balkana duvanska industrija čini i do 11 odsto ukupnih budžetskih prihoda što je više nego u većini evropskih zemalja.

Procenjuje se da obim nelegalnog tržišta u Srbiji iznosi oko 16,3 odsto, od čega tri četvrtine čini lokalno uzgojen rezani duvan, a ostatak nelegalne cigarete koje su ili neobeležene ili obeležene markicama okolnih tržišta gde su niže akcize. Ono što trenutno komplikuje situaciju jeste povećan nelegalni promet cigareta sa teritorije Kosova i Metohije i Severne Makedonije gde su akcize i PDV na duvanske proizvode niži.

Kada su u pitanju druge zemlje regiona, konkretno Crna Gora i Bosna i Hercegovina, i ovde je zabeležen porast budžetskih prihoda. Najviše efekta je imalo zatvaranje Luke Bar čime je presečen ozbiljan kanal krijumčarenja duvana, s obzirom da su carine zapadnih zemalja Evrope procenjivale da je odavde stizalo oko 20 odsto nelegalnih cigareta u EU. Zahvaljujući ovoj dobroj odluci Vlade Crne Gore, nakon zatvaranja Luke Bar zabeležen je prosečni godišnji rast prihoda u budžetu Crne Gore za 30 odsto.

Pored toga što Vlada Crne Gore ima snažnu podršku duvanske industrije u borbi protiv šverca, i sa institucijama Bosne i Hercegovine se tesno sarađuje. JTI zajedno sa Upravom za indirektno oporezivanje i duvanskom industrijom u Bosni i Hercegovini organizuje četvrtu godinu zaredom kampanju „Stop švercu“ sa ciljem podizanja svesti o opasnostima nelegalne trgovine po državu, ali i po potrošače budući da švercovani proizvodi ne prolaze kontrolu kvaliteta.

Zahvaljujući ovoj kampanji, ali i zatvaranju Luke Bar, priliv sredstava u budžet Bosne i Hercegovine je samo u 2023. godine povećan za 32 odsto.

Treba pomenuti i projekte koji se realizuju u Srbiji. Naime, tri najveće duvanske kompanije, koje u Srbiji imaju i fabrike za proizvodnju duvanskih proizvoda, aktivno rade u partnerstvu sa državnim organima (naročito sa tržišnom inspekcijom i policijom) na suzbijanju nedozvoljene trgovine i otkrivanju šverca. Takođe, duvanska industrija učestvuje u regionalnom projektu „Inovativni pristupi u suzbijanju nedozvoljene trgovine“ Američke privredne komore (AmCham), a ostvaruje se i saradnja sa NALED-om i FIC-om na različitim projektima.

Takođe, JTI već više od deset godina organizuje obuke za predstavnike carina i ministarstava unutrašnjih poslova iz svih zemalja regiona. U Srbiji, pruža podršku unapređenju kapaciteta inspekcijskog nadzora, a borbi protiv ilegalne trgovine doprinosi i kroz donacije u vidu dronova i dresiranih pasa, ali i kroz projekat „Satelit“ koji je razvijen u saradnji sa policijom i Fitosanitarnom inspekcijom. „Satelit“ omogućava otkrivanje ilegalnih zasada duvana korišćenjem najmodernije tehnologije. Od 2017. do danas su svake godine rezultati iz godine u godinu bolji i ukazuju nam da su se nelegalni zasadi duvana smanjili za 99 odsto od početka rada projekta „Satelit“. Tokom poslednjih 7 godina, uništeno je ukupno 858 tona nelegalnih zasada duvana i sprečena je šteta po budžet Republike Srbije, u proseku, za 483 miliona evra na godišnjem nivou. Samo u prošloj godini uništeno je 52,4 tona nezakonito zasađenog duvana.

U regionu Zapadnog Balkana duvanska industrija ima 18 fabrika i indirektno i direktno zapošljava oko 45.000 ljudi. Samo kompanija JTI je u ovom regionu tokom 2023. budžetima doprinela sa ukupno 930 miliona evra.

Ostali naslovi

Zlatibor centar fudbalskih pripema u regionu
Srpska ekonomija
Kao prethodnih godina i ovog leta je Zlatibor centar fudbalskih priprema za klubove iz Srbije, ali i šire. Od zvučnijih imena, ove godine su ovde pripreme obavili šampion Srbije FK Crvena zvezda koja je bila gost hotela Palisad. Na Zlatiboru je smešten i FK Pari Nižnji Novgorod, dok je  kiparski Apoel odavde krenuo u pohod u kvalifikacije za Ligu Šampiona
Najavljeni letovi na tečni vodonik koji emituju 90% manje štetnih gasova od kerozina
Srpska ekonomija
Holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines i ZeroAvia, kompanija za proizvodnju avio-motora sa nultom emisijom štetnih gasova, sklopile su juče partnerstvo i najavile letove na tečni vodonik
Opština Zemun pokrenula inicijativu da se sačuva Livnica Pantelić
Srpska ekonomija
Gradska opština Zemun pokrenula je inicijativu i uputila dopis Gradu Beogradu da se spomenik kulture Livnica „Pantelić” otkupom od vlasnika sačuva od zaborava, saopštili su iz Opštine Zemun. Mogućnost da se pokrene ova inicijativa otvorena je voljom jednog od naslednika i suvlasnika ovog objekta, koji se nalazi u Lagumskoj ulici
Zlatiborska Gold Gondola postaje ovog vikenda epicentar mode
Srpska ekonomija
Zlatibor, odavno već centar turističke ponude Srbije, postaće ove subote i prestonica mode kada će renomirani modni kreator Igor Todorović upriličiti modnu reviju svoje Resort 2025 kolekcije inspirisane, između ostalog, prirodnim odlikama Zlatibora i panoramskim prizorima iz gondole
EU taksa na emisije ugljen dioksida – pretnja ili prilika za srpsku privredu?
Srpska ekonomija
NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine u narednom periodu biće primarna platforma kako bi se srpska privreda pripremila za novi EU mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika, definisali predlozi mera za pomoć pogođenim industrijama da sačuvaju proizvodne kapacitete, unapredio rad nacionalnih institucija i uveo CBAM koncept u domaće zakonodavstvo
Dečiji univerzitet u Beču
Srpska ekonomija
Na „Dečijem univerzitetu“ u Beču deca uzrasta od 7 do 12 godina imaju priliku da tokom dve nedelje posete Medicinski, Tehnički, Veterinarski, Ekonomski i Poljoprivredni univerzitet, kao i FH Kampus Beč
MTS je postao prvi partner TV BRICS na Balkanu
Srpska ekonomija
BRIKS snažno ulazi sa edukativno umetničkim programima na Balkan. Ekonomska grupacija velikih sila sveta Brazila, Rusije, Kine i Južne Afrike, nazvana Briks ima i svoju medijsku mrežu. Veliku čast da sadržaje TV Briks prikazuje na svojim medijima pripala je našoj kompaniji MTS
Automobilska elektronika
Srpska ekonomija
Ustanovljena 2002. godine, dodela nagrada Folksvagen grupe održava se svake godine kako bi se nagradili najbolji dobavljači kompanije sa sedištem u Volfsburgu. Na ovogodišnjem skupu nagrade su dodeljivane u 10 različitih kategorija, uključujući Partnerstvo, Održivost, Digitalizaciju i Transformaciju, a ukupno je nagrađeno 10 dobavljača
UNFPA stavlja naglasak na demistifikaciju demografskih promena u Istočnoj Evropi
Srpska ekonomija
Na Svetski dan stanovništva, Regionalna kancelarija Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju naglašava potrebu da se odgovori na demografske promene sa kojima se suočavaju zemlje u ovom regionu na bazi dokaza i u skladu sa načelima ljudskih prava
Beč proširuje mrežu za daljinsko hlađenje
Srpska ekonomija
Kako bi zadovoljilo sve veću potrebu za hlađenjem u gradu, bečko preduzeće za snabdevanje energijom Vin Energi (Wien Energie) proširilo je centralu za daljinsko hlađenje na glavnoj železničkoj stanici. Sa 26 megavata rashladne snage, Vin Energi obezbeđuje hlađenje na najprometnijoj stanici u Austriji i brojnim kancelarijama, hotelima, ali i stanovima u okolini